АКО СТЕ ПРАВОСЛАВНИ: Ево шта свака породица МОРА да УРАДИ за Ускрс ради НАПРЕТКА и МИРА!

Ускрс је стигао, а уколико сте се питали како правилно прославити ове празнике да се све не би свело на богату трпезу, овде су неки од обичаја које би свака породица која у недељу слави требала да зна и испоштује ради духовног мира и благостања.

Јаја и фарбање

Јаје је симбол обнављања природе и живота. И као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.

Фарбање васкршњих јаја Један од најлепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоренио, чак ни у градовима, јесте фарбање јаја за Васкрс. Вредна домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји (фарба) на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове "чуваркућ".

Симболика фарбање јаја врши се у спомен на догађај када је света Марија Магдалена Мироносица (то је она девојка, која је са Пресветом Богородицом, непрекидно била уз Христа у току његовог голготског страдања, и којој се Христос првој јавио по васкрсењу), путовала у Рим да проповеда Јеванђеље, и посетила цара Тиберија.

Тада му је, у знак пажње, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје, и поздравила га речима: "Христос Васкрсе". Црвена боја символише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Јер васкрсења нема без страдања и смрти.

Васкршње славље

Када сване дан Васкрсења Христова, са свих торњева православних храмова, дуго, звоне сва звона, и јављају долазак великог празника. Народ се међусобно поздравља речима: "Христос Васкрсе!" и "Ваистину Васкрсе!" Тај поздрав траје све до Спасовдана.

На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за децу. Приликом туцања изговара се, такође, – "Христос Васкрсе" и "Ваистину Васкрсе". На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело.Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама.

Неки од обичаја су:

• За Ускрс ваља устати рано ујутру, а не отићи на спавање пре поноћи. Уколико би се отишло на спавање пре поноћи, то би значило да ће до наредног Ускрса особа да буде поспана и несклона послу;
• Ујутру се ваља умити водом у којој је потопљен дрен, здравац, босиљак и црвено васкршње јаје;
• Децу ваља дотаћи црвеним јајетом – да буду црвена и здрава током године;
• Прво се омрсити васкршњим јајетом;
• Ако Ускрс падне пре Ђурђевдана није се јело јагњеће месо;
• За Ускрс се месе посебни хлебови. У источној Србији и неким деловима Војводине пеку се лепиње с уметнутим целим јајетом (ковржањак), које су међусобно размењују са пријатељима;
• На дан Ускрса се крију јаја и слаткиши по дворишту и кући, па деца траже скривене дарове;

На дан Ускрса неизоставно је и куцање или туцање јајима. Јаја се најпре туцају врх у врх, а после шотку у шотку. Онај ко разбије туђе јаје узима га за себе. Иначе, у Банату ускршња јаја нису давана пастирима (овчарима, свињарима) да не би стока боловала у току године.