БЕОГРАД СЛАВИ СПАСОВДАН - Шта је СПАСОВДАНСКА ЛИТИЈА, какав је њен ЗНАЧАЈ за српски народ и шта СИМБОЛИЗУЈЕ

Српска престоница слави Спасовдан као своју славу од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године граду дао статус српске престонице, у част обнове и напретка.

Српска православна црква позива све оне који желе да узму учешће у Спасовданској литији да се од 18 часова окупе у Улици краља Милана, на потезу код Скупштине Града Београда, као и да на лицу места послушају упутства организатора.

Програмом је предвиђено да литија крене од Цркве Вазнесења Господњег у 19 часова Улицом краља Милана до Трга Славија, где ће патријарх српски Порфирије прочитати јеванђеље и освештати престоничке улице.

Шта је заправо литија?

Литија или крсни ход је процесија у покрету, која од давнина постоји у православној цркви. У тој поворци се, објашњава Бранислав Кеџић за РТС, изговарају молитве, певају црквене песме, тропари посвећени одређеном празнику и врши се молитва за место или град.

"На овај начин врши се такозвано освећење простора. Ми у хришћанској цркви верујемо у освећење времена, где освећујемо одређене дане у току године, које називамо празницима, али освећујемо и простор ходајући улицама, певајући црквене песме", истакао је Кеџић.

Почетак литијског прослављања

Спасовдан се у Београду слави већ 619 година. Славу је установио 1403. године Свети деспот Стефан Лазаревић.

Сматра се, додаје, да је управо такав један догађај био испраћен литијом и он се, такође, сматра зачетком литијског прослављања и самог Спасовдана.

"Нажалост, за време турског ропстава литија је била прекинута, али била је једна тужна литија, када су ношене мошти Свете Петке, када су Београђани одлазили за Цариград, за време Сулејмановог освајања. И њене мошти ће и данас бити ношене у светој литији, а такође и икона пресвете Богородице тројеручице, за коју наш народ посебно везан", рекао је Кеџић.

После туског ропства дошло је до обнаваљања литије и трајала је све негде после Другог светског рата и сведоци смо нажалост маргинализације саме цркве.

Међутим, истиче, литија није заборављена и од деведесетих година је поново организована."На овај начин врши се такозвано освећење простора. Ми у хришћанској цркви верујемо у освећење времена, где освећујемо одређене дане у току године, које називамо празницима, али освећујемо и простор ходајући улицама, певајући црквене песме", истакао је Кеџић.

Молитва за спас

На овај празник изговара се и молитва која симболизује победу над лошом енергијом и привлачење доброг - кроз мисли, дела и однос према себи и другима.

На Спасовдан се изговара следећа молитва: "Свети спасе, спаси душе наше!"

Празник симболизује и уздизање из пепела, обнављање вере и представља најсрећнији дан јер, како обичаји налажу, на Спасовдан све треба започети. Сваки нови подухват који направите на овај празник, верује се да ће вас у њему пратити радост.

Србија Данас/РТС/Пренела Јована Шипчић