СУТРА СУ ЛЕТЊЕ ЗАДУШНИЦЕ: Помолите се за претке, упалите им свеће, али обавезно испоштујте овај обичај
На овај дан се молимо Богу за опрост грехова наших предака.
Данас су летње Задушнице, хришћански православни празник који је посвећен сећању на преминуле. Према традиционалном обичају, на овај дан православци обилазе гробове, пале свеће и служе помен. Према народно веровању, свећа упаљена на задушнице више вреди од свих других које се пале за душу покојника током године.
Одмах по ПОВРАТКУ СА ГРОБЉА - Ево шта на Задушнице МОРАТЕ УРАДИТИ чим стигнете кући
ОДБИО ДА КРСТИ ДЕТЕ СВОГ ПРИЈАТЕЉА, а он се НАЉУТИО И БЛОКИРАО ГА: Кад видите шта је РАЗЛОГ, подржаћете га
Наша Црква је прописала посебне дане за обележавање овог празника: зимске задушнице се обележавају у суботу пред Месне покладе, летње у суботу пред Духове, михољске у суботу пред Михољдан, а јесење, митровске задушнице у суботу пред Митровдан. На ова четири датума празнује се не само указивањем поштовања нашим прецима већ и кроз великодушност и милостињу према сиротињи и онима којима је то потребно.
У Цркви се на задушнице помињу речи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова из четвртог века:
"Помозите покојнима и помињите их. Не оклевајте, дакле, да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих".
Један од обичаја који се упражњава током Задушница између осталих је посета гробова наших преминулих (ако је то могуће), паљење свеће и остављање такозваних "Даћа" на гробљу и у цркви, обично у виду куваног жита. Многи верују да се овим симболичним гестом на неки начин "храни" душа наших упокојених и да је то дар који њима указујемо, међутим то није истина. Даће се остављају пре свега да би се нахранила сиротиња која ће потом поменути покојника у својим молитвама.
Помен и присећање на наше преминуле су највећи симбол и мотив иза празника Задушнице. Сматра се да је веома важно да се на овај дан присетимо наших упокојених вољених особа и упалимо им свећу на гробном месту или у цркви ако није могуће отићи на гробље.
Литургија у цркви
На литургију, када пођемо у цркву, треба понети:
- кувано жито
- црно вино
- малу свећу која се поставља уз жито
- мале свеће за сваке упокојене због којих обележавате задушнице или једна већа свећа за све
- напишите списак имена свих ваших упокојених рођака и пријатеља
- новчани прилог (свако према својим могућностима)
Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског. Оно нас симболично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца.
Црно вино означава Божје милосрђе којим се лече ране греха.
Свећа је симбол светлости Христове. Он је рекао: "Ја сам светлост свету". Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.
После Свете литургије у цркви се служи парастос на којем свештеник вином прелива жито, а након тога се иде до гробова покојника. Тамо се пале свеће, а свештеник обави кратки обред и окади гробове. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен, а Господ види и зна.
Молитва за упокојене
Помени, Господе, оце и браћу, мајке и сестре наше
уснуле у нади на васкрсење у живот вечни,
и све упокојене у побожности и вери,
и опрости им свако сагрешење,
хотимично и нехотимично,
што сагрешише речју, или делом, или мишљу.
Усели их у места светла,
у места свежине, у места одмора,
одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање,
где гледање Лица Твога
весели све од века свете Твоје.
Даруј им Царство Твоје
и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима,
и наслађивање у Твом бесконачном
и блаженом животу.
Јер си Ти живот, и васкрсење
и покој уснулих слугу Твојих,
Христе, Боже наш,
и Теби славу узносимо
са беспочетним Твојим Оцем
и Пресветим, и Благим,
и животворним Твојим Духом,
сада и увек и у векове векова.
Амин.
Сем богослужења и молитве, постоје и обичаји који треба да се испоштују на задушнице.
Обичаји на Задушнице
На дан задушница обичај је да се износи храна на гробље. Та храна се дели са људима који посећују гробље уз помињање за спас душе покојника.
За ту прилику домаћице у неким крајевима Србије месе посебну погачу без квасца.
Та погача за прави се тако што се на даску за мешење изручи 1 килограм просејаног брашна, посоли се и раствори водом у коју је додато мало соде бикарбоне. Затим се погача меси, а што се дуже меси, биће укуснија.
Пошто погача треба да буде што тврђа, домаћице треба да поведу рачуна о томе да не користе много воде. Када је тесто умешено, развуче се оклагијом да буде око 2 прста дебело, а затим се стави на ринглу да запаче мало. Потом се ставља у плех и пече у пећници или шпорету.
Сем што се износи храна на гробље и свештеник долази да држи опело упокојенима. Тада, приликом узимања кољива, сви укућани узимају по неко зрно и бацају га на земљу уз речи: "Вечна памјат, лака му земља".
У неким крајевима Србије, пак, не излази се на гробље већ се задушнице обележавају постављањем трпезе у кући, а опело за покојникову душу и спас на оном свету одржава се у цркви. Том приликом домаћин доноси на папиру забележена имена својих покојних предака како би свако од њих био поменут у молитви.
На задушнице се дели милостиња. Како на гробљима тада има највише просјака, треба сваком уделити по неки прилог, јер је боље поћи са благословом, него да иза леђа просјаци проклињу. Постоји још један вид милостиње који је код нас заборављен: духовна милостиња. Духовна милостиња је поклањање духовних књига.
