Православни обичаји приликом сахрањивања - Посебна традиција, све више хришћана чини ОВО, а то је СТРОГО ЗАБРАЊЕНО

Православна црква, такође позната као Источна православна црква или Грчка православна црква, друга је по величини хришћанска црква. Источно православље се практикује широм света, посебно у Грчкој, источној Европи и Русији.

Православна веровања о смрти

Источна православна религија има различите погледе на загробни живот у поређењу са другим западним хришћанским веровањима. За следбенике грчког православља, идеја о рају или паклу је апстрактна интерпретација, а не стварно место. Они који верују у Бога тумаче његово вечно присуство у загробном животу као небеско и као награду смртницима за добра дела која су чинили за живота. Онима који су грешили следи према веровању место у паклу.

Погребни обичаји код православаца 

Панихида (или парастос) је грчка реч која потиче од „пас“ (πας) – читав и „никс“ (νυξ) – ноћ, и заправо означава „свеноћну службу“. У раној Цркви, за време гоњења, помињање упокојених заиста је обављано ноћу. Сам богослужбени чин панихиде подсећа на Јутрење, које се по Типику и служи ноћу, одмах после полуноћнице, а завршава се до свитања.

Парастоси умрлима служе се у трећи, девети и четрдесети дан после смрти, као и на дан смрти, имендан и рођендан покојника.

Православно опело 

Уобичајено је да се опело и погреб служе у трећи дан после смрти. У топлим крајевима, као и за оне који су умрли од заразних болести, допушта се да опело буде обављено и раније, након што се добије уверење о смрти и буде издата одговарајућа потврда од лекара, а у случају изненадне и насилне смрти и од грађанских власти.

Када се ковчег однесе са бденице у цркву на православни парастос, свештеник који носи кадионицу предводиће поворку ожалошћених до цркве док ће читати опело. 

Сахрана обично не траје више од 60 минута. Свештеник или епископ воде опело, а ђакон, ипођакон и служитељ олтара могу бити присутни током обреда. У цркву се доноси тањир кољива, традиционалног јела од пшенице и меда, који ће бити постављен поред главе покојника са упаљеном свећом на зачељу. Кољиво има симболику, јер пшеница представља цикличну природу живота, а мед слаткоћу неба. На неким православним сахранама, умрла особа може имати папирну траку преко чела, која се носи као победничка круна која симболизује да је завршила животни ток. У руке им се може ставити крст или мала икона Исуса Христа или свеца заштитника.

Ожалошћени добијају упаљену свећу при уласку у цркву. Ова свећа треба да буде упаљена током читавог православног парастоса. Свештеник или епископ који води богослужење предводиће ожалошћене молитвом, читањем и православним погребним обредима, а повремено и светим причешћем.

Сахрањивање према православним обичајима

Кремирање је забрањено у православљу. Породици се може ускратити присуство свештеника  уколико је њихова вољена особа кремирана. Међутим, балзамовање је дозвољено.

Након службе, породица и пријатељи прилазе ковчегу да одају последњу почаст пре његовог затварања. Све до гробља свештеник чита опело. Непосредно пре сахране, свештеник може посути ковчег маслиновим уљем и земљом у облику крста. Такоже се може сипати и пшеница, посебно ако је служба заснована на словенској традицији.

Обичаји након сахране

Након православне сахране, породица и пријатељи иду на заједнички ручак. Ручак се може одржати у породичној кући, ресторану или у црквеној сали.

Православни хришћани имају посебну традицију која се састоји у 40-дневној жалости. Током тог периода они избегавају друштвена окупљања и традиционално носе само црну одећу.

Удовица или удовац могу да носе само црну одећу годину дана, или чак две године ако припадају грчкој православној цркви. Ожалошћени обично не иду на посао недељу дана након сахране.

После овог периода жалости, породица се на гробљу окупља на свака три месеца, шест месеци, девет месеци и сваке године, и тако најмање седам година.

Како се треба понашати на православној сахрани

Сви присутни на православном парастосу треба да стоје све време, осим наравно старих људи и инвалида. Ожалошћени прилазе ковчегу после службе како би се последњи пут опростили од покојника. Припадници православне цркве могу целивати икону или крст у ковчегу, али то није обавезно за људе на сахрани који припадају другој вери.

Шта обући на православној сахрани?

Православна црква се залаже да људи који уђу у цркву буду скромно обучени.

То значи да треба избегавати да се показује превише коже и да је пожељно да руке и ноге буду прекривене.

За православне сахране, традиционална тамна, свечана одећа ће у већини случајева бити прикладна, осим ако вас ожалошћени не обавесте другачије.

Србија Данас/Trendy/Драго Илић/Пренела: Т.О.