Pravoslavni običaji prilikom sahranjivanja - Posebna tradicija, sve više hrišćana čini OVO, a to je STROGO ZABRANJENO

Pravoslavna crkva, takođe poznata kao Istočna pravoslavna crkva ili Grčka pravoslavna crkva, druga je po veličini hrišćanska crkva. Istočno pravoslavlje se praktikuje širom sveta, posebno u Grčkoj, istočnoj Evropi i Rusiji.

Pravoslavna verovanja o smrti

Istočna pravoslavna religija ima različite poglede na zagrobni život u poređenju sa drugim zapadnim hrišćanskim verovanjima. Za sledbenike grčkog pravoslavlja, ideja o raju ili paklu je apstraktna interpretacija, a ne stvarno mesto. Oni koji veruju u Boga tumače njegovo večno prisustvo u zagrobnom životu kao nebesko i kao nagradu smrtnicima za dobra dela koja su činili za života. Onima koji su grešili sledi prema verovanju mesto u paklu.

Pogrebni običaji kod pravoslavaca 

Panihida (ili parastos) je grčka reč koja potiče od „pas“ (πας) – čitav i „niks“ (νυξ) – noć, i zapravo označava „svenoćnu službu“. U ranoj Crkvi, za vreme gonjenja, pominjanje upokojenih zaista je obavljano noću. Sam bogoslužbeni čin panihide podseća na Jutrenje, koje se po Tipiku i služi noću, odmah posle polunoćnice, a završava se do svitanja.

Parastosi umrlima služe se u treći, deveti i četrdeseti dan posle smrti, kao i na dan smrti, imendan i rođendan pokojnika.

Pravoslavno opelo 

Uobičajeno je da se opelo i pogreb služe u treći dan posle smrti. U toplim krajevima, kao i za one koji su umrli od zaraznih bolesti, dopušta se da opelo bude obavljeno i ranije, nakon što se dobije uverenje o smrti i bude izdata odgovarajuća potvrda od lekara, a u slučaju iznenadne i nasilne smrti i od građanskih vlasti.

Kada se kovčeg odnese sa bdenice u crkvu na pravoslavni parastos, sveštenik koji nosi kadionicu predvodiće povorku ožalošćenih do crkve dok će čitati opelo. 

Sahrana obično ne traje više od 60 minuta. Sveštenik ili episkop vode opelo, a đakon, ipođakon i služitelj oltara mogu biti prisutni tokom obreda. U crkvu se donosi tanjir koljiva, tradicionalnog jela od pšenice i meda, koji će biti postavljen pored glave pokojnika sa upaljenom svećom na začelju. Koljivo ima simboliku, jer pšenica predstavlja cikličnu prirodu života, a med slatkoću neba. Na nekim pravoslavnim sahranama, umrla osoba može imati papirnu traku preko čela, koja se nosi kao pobednička kruna koja simbolizuje da je završila životni tok. U ruke im se može staviti krst ili mala ikona Isusa Hrista ili sveca zaštitnika.

Ožalošćeni dobijaju upaljenu sveću pri ulasku u crkvu. Ova sveća treba da bude upaljena tokom čitavog pravoslavnog parastosa. Sveštenik ili episkop koji vodi bogosluženje predvodiće ožalošćene molitvom, čitanjem i pravoslavnim pogrebnim obredima, a povremeno i svetim pričešćem.

Sahranjivanje prema pravoslavnim običajima

Kremiranje je zabranjeno u pravoslavlju. Porodici se može uskratiti prisustvo sveštenika  ukoliko je njihova voljena osoba kremirana. Međutim, balzamovanje je dozvoljeno.

Nakon službe, porodica i prijatelji prilaze kovčegu da odaju poslednju počast pre njegovog zatvaranja. Sve do groblja sveštenik čita opelo. Neposredno pre sahrane, sveštenik može posuti kovčeg maslinovim uljem i zemljom u obliku krsta. Takože se može sipati i pšenica, posebno ako je služba zasnovana na slovenskoj tradiciji.

Običaji nakon sahrane

Nakon pravoslavne sahrane, porodica i prijatelji idu na zajednički ručak. Ručak se može održati u porodičnoj kući, restoranu ili u crkvenoj sali.

Pravoslavni hrišćani imaju posebnu tradiciju koja se sastoji u 40-dnevnoj žalosti. Tokom tog perioda oni izbegavaju društvena okupljanja i tradicionalno nose samo crnu odeću.

Udovica ili udovac mogu da nose samo crnu odeću godinu dana, ili čak dve godine ako pripadaju grčkoj pravoslavnoj crkvi. Ožalošćeni obično ne idu na posao nedelju dana nakon sahrane.

Posle ovog perioda žalosti, porodica se na groblju okuplja na svaka tri meseca, šest meseci, devet meseci i svake godine, i tako najmanje sedam godina.

Kako se treba ponašati na pravoslavnoj sahrani

Svi prisutni na pravoslavnom parastosu treba da stoje sve vreme, osim naravno starih ljudi i invalida. Ožalošćeni prilaze kovčegu posle službe kako bi se poslednji put oprostili od pokojnika. Pripadnici pravoslavne crkve mogu celivati ikonu ili krst u kovčegu, ali to nije obavezno za ljude na sahrani koji pripadaju drugoj veri.

Šta obući na pravoslavnoj sahrani?

Pravoslavna crkva se zalaže da ljudi koji uđu u crkvu budu skromno obučeni.

To znači da treba izbegavati da se pokazuje previše kože i da je poželjno da ruke i noge budu prekrivene.

Za pravoslavne sahrane, tradicionalna tamna, svečana odeća će u većini slučajeva biti prikladna, osim ako vas ožalošćeni ne obaveste drugačije.

Srbija Danas/Trendy/Drago Ilić/Prenela: T.O.