ЖИВЕЛИ! - Ево одакле потиче ЗДРАВИЦА на славама и каква је њена СИМБОЛИКА, обичај је да овако говорите
Здравицом се призива благостање, то је традиционална рутина код славља, где сви присутни упућују лепе жеље. То је нека врста колективне манифестације доброг, надања и обележавања славља.
Здравица је традиционалан ритуал који у овој форми коју данас користимо води порекло из западне европе, мада су облици здравице присутни и у много старијим цивилизацијама (месопотамија, египат) Као обицај се, ипак, усталила у средњем веку
Према историјским сазнањима, обицај куцања цаса произисао је из страха од тровања. У прослости би се земљопоседници и владари, као кљуцни људи у политици, излагали опасности да их отрује спијун, слуга или сам саговорник. Зато би при куцању кригли течност из једне пресла у другу, самим тим гарантовајуци сигурност. Поред ове теорије, спекулисе се да се у старим цивилизацијама са паганским религијама имале некакву врсту ритуала где би се пила одређена тецност у саставу зртвовања и одавала поцаст одређеном бозанству…
Зашто од свог ДРВЕЋА КИТИМО ЈЕЛКУ за НОВУ ГОДИНУ? Многи мисле да је то НЕХРИШЋАНСКИ ОБИЧАЈ, али након ове ПРИЧЕ промениће мишљење
Мали подсетник на ПРАВОПИС пред ПРАЗНИКЕ! Овако се правилно честитају НОВОГОДИШЊИ и БОЖИЋНИ ПРАЗНИЦИ - Употребљавате ли "СРЕТАН" или "СРЕЋАН"Здравица данас
Данас је здравица веома цест и познат обицај. Осим прилика у којима се сматра обавезним као прослава нове године, славе, венцања и осталих прослава, цесто се користи и при једноставном испијању пица са присуством било које друге особе
Слава је код Срба један од најважнијих догађаја у току године, када се уз богату софру наздравља домаћину. Различите речи здравице прате разне крајеве, а примера ради, једна од најинтересантнијих је са Метохије где се каже:
"Нека се прелију бачве са вином, домови са житом и здрављем, а поља са родом и берићетом!", па пошто се мало отпије, у исту часу се долива још вина "да би мали порасли", након чега се наставља здравица: "Овако за омлађије, нека Бог омлади у дому, у тору и на сваком месту, нека Бог младеж изведе на добар пут, те нека буду бољи од њихових старијих".
Када је дан славе, домаћин такође има и "обавезу" да наздравља. Домаћин или неко ко седи на врх совре наздравља, али се и по томе гледа и бира ко ће седети на челу. Онај који има има место на челу славске трпезе треба да одржи здравицу, али уједно мора да буде вешт говорник, да уме да благосиља, да пожели срећу, напредак и здравље домаћинској кући у којој је, али да наздрави свим гостима који су ту.
