"Некада децу морате да кажњавате": Отац Предраг Поповић одржао ВАЖНУ ЛЕКЦИЈУ родитељима, да би васпитавали децу морају и они да се ПРОМЕНЕ
Мама и тата мисле да своје одсуство могу да замене телефонима, е онда им то изађе на нос
Извођење деце на прави пут и стварање од њих добре људе најтежи и најзахтевнији посао на свету. Међутим, у друштву у коме моралне вредности опадају из дана у дан, где је највећи успех бити богат и успешан, све је теже васпитавати дете у духу православља.
Ма колико год се родитељи трудили, некада је немогуће да заштите малишане од свих пошасти савременог света. Дешава се некада да из силне жеље да им пруже квалитетан живот купијући скупе играчке и гардеробу забораве на оно најважније - себе и своје време. Модерне маме и тате сматрају да ће своје одсуство надокнадити поклоном, своју пажњу телефоном, а здраву породицу путовањима и забавама.
"Ја сам прави верник, не једем месо!" Свештеник открива у чему је КРУЦИЈАЛНА РАЗЛИКА између ПОСТА и ВЕГЕТАРИЈАНСТВА, али и када начин исхране постаје ГРЕХ
ТРИ ГОДИНЕ ПРАВЕ ВЕЛИКУ РАЗЛИКУ: Ево у којим годинама МУШКАРЦИ ПРВИ ПУТ ПОЖЕЛЕ ДЕЦУ! Жене сматрају да је то прерано..
Како бисмо својом деци пренели ове вредности, потребно је да се посветимо њиховом образовању и васпитању, ма то некада значило и строгоћу и кажњавање.
Некадашњу игру у природи са другарима замениле су виртуелне игрице са оњан другарима. Такав вид неприродног окружења утиче да се деца развијају у једном имагинарном простору чија правила не одговарају стварно свету, што често резултира појачаном агресивношћу, проблемима са пажњом и учењем, као и зависнос од технолошких уређаја.
– Родитељи су прве особе од којих дете учи и на које се угледа. То касније прелази на вршњаке и социјално окружење, у коме данас сви поседују мобилни телефон. Потпуно је очекивано да свако дете пре или касније пожели да га има. Поседовање једног вредног апарата носи са собом одговорност. У реду је да родитељи то детету омогуће, али тек када процене да је за тако нешто спремно. Свакако је препорука да се тај тренутак што дуже одгађа, барем до поласка у школу – сугерише у разговору Маја Антонић, дипломирани дефектолог и дечји психотерапеут.
Зависност деце од технологије постао је горући проблем, а посебно се актуелизовао у времену након епидемије ковид вирусом. Деца су због ограничавајућих и неприродних прилика била приморана да своје школовање, комуникацију, па и игру наставе преко мобилних телефона или рачунара. Али и одрасли су тада читав свој живот пребацили на екране телефона.
Родитељи заборављају да је понекад неопходно да се одвојимо од екрана телефона или других електронских уређаја како бисмо им били присутни и показали им да су важни. То је прилика да им покажемо како се поштује време проведено заједно и како су међуљудски односи важнији од материјалних ствари.
Зато отац Предраг Поповић подсећа родитеље да је најважнија ствар православља, те дакле и васпитавања деце, породица. Здрава породица подразумева ауторитет, а њега је могуће остварири само ако се родитељи врате изворним вредностима наше вере. Дакле, некада је потребно и кажњавати децу, али само када је то за њихово добро и када ће им помћи да изађу на прави пут:
- Људи дођу и питају како да га казним. Ја им кажем: 'узмеш му телефон!'. Међутим, они тада узврате да не смеју то да ураде. Молим? Они тада кажу 'па он би вриштао, он би све то...' Знаш кад би га добио, брате, каже отац и додаје:
- Сваки бес, сваки излив хистерије само: 'Нема телефона цео дан данас!'. Он крене да вришти, нема два дана, хајде настави да вриштиш, да видимо хоћеш ли три дана да не добијеш телефон. Он настваља да вришти, е па пет дана нема. И ти некако издржиш до краја, не даш му телефон пет дана. А он седи и гледа како сва деца имају телефон, а он крене да плаче и cmizdri: 'svi имају телефоне...', описује типичну ситуацију и додаје:
- Кажеш му тада: 'наставиш ли тако, нећеш га добити, још ће ити код мене, једини нећеш имати телефон, па нек ти се сви смеју'. И онда ће да схвати да му се то не исплати у животу. И смириш га. Али, кад уради нешто добро, па схвати да је био погрешио, ти га питаш 'Је л' знаш, сине, зашто сам ти био узео телефон?' Тада ће дете схватити да мора да се поправи и да чини добре ствари, и рецимо да се потуче са братом или сестром, он ће направити нешто добро. И ти му кажеш 'зато што си то лепо урадио, зато сто си то добро урадио, неће ти казна бити пет дана, него ће ти трајати четири' и он ће због тога бити пресрећан. Имаће осећај да има оца, да има мајку, да има ауторитете. Рашће сигурно, самоуверено и схватиће да му се у животу више исплати да буде добар него лош.