СРПСКИ ОБИЧАЈИ
Када се тачно фарбају јаја? Дилема је оправдана, ево шта треба да радите на Велики четвртак и петак
Велика је недеља уочи Ускрса, дана када је Христ устао из мртвих. Доносимо вам традиционалне обичаје на Велики четвртак и Велики петак, и главно питање - када се фарбају јаја.
По веровању, како налазимо у Српском митолошком речнику, о Великом четвртку се отварају рајска врата: све што се удели сиротињи овога дана види се у рају. Не кувају се јела, али се кува и једе млада коприва, јер: неће гром у коприве, ни болест на онога ко их тога дана једе.
Велики петак, који се назива и Распети петак, тог дана строго се пости, по обичајима се јела не кувају, осим коприва. То је дан Христова распећа, па се зато овога дана нису прихватали ексери и игле, да се не би позлеђивале Христове ране.
По веровању, у глуво доба ноћи за часак се земља затресе, воде престану да теку и ветар да дува. Домаћица рани у зору, обоји неколико јаја и на сваком, помоћу налепљеног воска, добије бео крст.
У Срему се овога дана боје јаја у жуто, а у суботу у црвено. Јајима се омрси домаћа чељад на Ускрс. Тада свако чељаде прогута пупољак од леске, а то је врста народног причешћа.
Не једе се бели лук; метла којом се помела кућа баци се преко потока. По веровању ко умре на Велики петак, томе душа одлази у рај.
Не заборавите само на Чуваркућу. Прво обарено и обојено ускршње јаје које се чува годину дана. У неким крајвима земље оно се оно закопа у њиву са усевима као жртва божанству које штити усеве. Корубе од ускршњих јаја бацају се у мравињак, да би кокошке обилато носиле.
Србија Данас/Глориа/Пренела: Т.О.