ОВО НИЈЕ БЛАГОСЛОВЕНО - Ствари које не треба радити на дан крсне славе, посебно се односе на пост и преузимање женине славе

Крсна слава главно је обележје православних Срба и већина породица у Србији слави свог свеца у кругу породице и уз пријатеље и фамилију. Ипак, свештеници инсистирају да је суштина славе колач, славска свећа и жито и да је претеривање са храном и пићем управо супротно од онога што симболизује слава. 

Ево шта је је за славу потребно?

Славски колач и вино за ломљење колача

Колач би требало да се меси рано ујутру, а домаћице никако не би смеле да га купују. Припрема представља неку врсту ритуала којом се потврђује жртвена традиција.

Управо због тога, са посебном пажњом праве се и бирају и украси за славски колач, који додатно доприносе, не само лепом изгледу погаче, већ и њеној симболици.

Обавезна декорација је печат са словима ИС ХС НИ КА (који се назива и просфорник или поскурица), а то је грчка скраћеница од "Исус Христ побеђује". 

Славско жито

Кувано жито симболично подсећа на биљне жртве из Старог завета. Верује се да оно метафорчки представља везу између овоземаљског и загробног живота. 

Али, како у различитим крајевима Србије постоје различити обичаји, тако се свечари другачије односе и према славском житу, односно кољиву које симболизује васкрсење. 

У неким деловима Србије по обележавању славе жито поједу укућани, у неким се оно носи на гробље, а у селима се даје домаћим животињама зарад напретка домаћинства у години која долази.

 Славска свећа

За славу треба купити већу воштану свећу, која се поставља у свећњак и посебно украшава. Пали се на дан славе, пре сечења колача (уколико се обавља у кући). Домаћин се прекрсти, изговори молитву и упали свећу шибицом. Свећа и њен пламен симболизују светлост науке Христове.

Свећа треба да гори целог дана, а гаси се на следећи начин: Домаћин се прексти, узме чашу са вином, из ње захвати једну кашичицу и излије вино на фитиљ. Свећа ће се полако угасити, а затим је треба однети пред икону или на неко друго свечано место у кући, где треба да стоји до славе наредне године. Може се палити приликом заједничких молитви у кући.

Ево шта се не треба чинити на дан породичне крсне славе, јер није благословено:

• Ни по коју цену не спремати мрсну славу ако дан славе пада на посни дан. Исто тако, не треба ићи код оних који мрсе на својој посној слави и тиме исказују непоштовање светитеља.
• Не напуштати цркву после сечења славског колача већ сачекати завршетак литургије, јер се тек тада добија благослов светитеља који се тај дан прославља.
• На дан славе не треба ништа радити, као ни црвеним словом и недељом.
• Не пропустити да након литургије и доласка кући, сви заједно испред иконе светитеља упале свећу и кандило и искључиво стојећи прочитају уводне молитве и Акатист – песму хвале и молитву свецу заштинику.
• Не раздвајати се током славе, јер породица тога дана треба бити на окупу.
• Не треба избегавати да се слава слави зато што нам је отац жив, то је духовно сујеверје. Сваки син који се одвоји од куће, почиње уз очев благослов да самостално слави своју крсну славу за свој дом и своју породицу.
• Не треба славити дупле славе, нпр. славу женине породице, јер то није по духовном поретку. Жена из поштовања и духовне везаности према светитељу њеног дома тај дан може отићи у цркву на литургију.
• Слава се не слави ван куће, јер је то породични духовни празник. Слава се не слави у кафани, ресторану, кафићу или изнајмљеном простору, јер светац заштиник тамо неће доћи, он је присутан у нашем дому.