OVO NIJE BLAGOSLOVENO - Stvari koje ne treba raditi na dan krsne slave, posebno se odnose na post i preuzimanje ženine slave

Krsna slava glavno je obeležje pravoslavnih Srba i većina porodica u Srbiji slavi svog sveca u krugu porodice i uz prijatelje i familiju. Ipak, sveštenici insistiraju da je suština slave kolač, slavska sveća i žito i da je preterivanje sa hranom i pićem upravo suprotno od onoga što simbolizuje slava. 

Evo šta je je za slavu potrebno?

Slavski kolač i vino za lomljenje kolača

Kolač bi trebalo da se mesi rano ujutru, a domaćice nikako ne bi smele da ga kupuju. Priprema predstavlja neku vrstu rituala kojom se potvrđuje žrtvena tradicija.

Upravo zbog toga, sa posebnom pažnjom prave se i biraju i ukrasi za slavski kolač, koji dodatno doprinose, ne samo lepom izgledu pogače, već i njenoj simbolici.

Obavezna dekoracija je pečat sa slovima IS HS NI KA (koji se naziva i prosfornik ili poskurica), a to je grčka skraćenica od "Isus Hrist pobeđuje". 

Slavsko žito

Kuvano žito simbolično podseća na biljne žrtve iz Starog zaveta. Veruje se da ono metaforčki predstavlja vezu između ovozemaljskog i zagrobnog života. 

Ali, kako u različitim krajevima Srbije postoje različiti običaji, tako se svečari drugačije odnose i prema slavskom žitu, odnosno koljivu koje simbolizuje vaskrsenje. 

U nekim delovima Srbije po obeležavanju slave žito pojedu ukućani, u nekim se ono nosi na groblje, a u selima se daje domaćim životinjama zarad napretka domaćinstva u godini koja dolazi.

 Slavska sveća

Za slavu treba kupiti veću voštanu sveću, koja se postavlja u svećnjak i posebno ukrašava. Pali se na dan slave, pre sečenja kolača (ukoliko se obavlja u kući). Domaćin se prekrsti, izgovori molitvu i upali sveću šibicom. Sveća i njen plamen simbolizuju svetlost nauke Hristove.

Sveća treba da gori celog dana, a gasi se na sledeći način: Domaćin se preksti, uzme čašu sa vinom, iz nje zahvati jednu kašičicu i izlije vino na fitilj. Sveća će se polako ugasiti, a zatim je treba odneti pred ikonu ili na neko drugo svečano mesto u kući, gde treba da stoji do slave naredne godine. Može se paliti prilikom zajedničkih molitvi u kući.

Evo šta se ne treba činiti na dan porodične krsne slave, jer nije blagosloveno:

• Ni po koju cenu ne spremati mrsnu slavu ako dan slave pada na posni dan. Isto tako, ne treba ići kod onih koji mrse na svojoj posnoj slavi i time iskazuju nepoštovanje svetitelja.
• Ne napuštati crkvu posle sečenja slavskog kolača već sačekati završetak liturgije, jer se tek tada dobija blagoslov svetitelja koji se taj dan proslavlja.
• Na dan slave ne treba ništa raditi, kao ni crvenim slovom i nedeljom.
• Ne propustiti da nakon liturgije i dolaska kući, svi zajedno ispred ikone svetitelja upale sveću i kandilo i isključivo stojeći pročitaju uvodne molitve i Akatist – pesmu hvale i molitvu svecu zaštiniku.
• Ne razdvajati se tokom slave, jer porodica toga dana treba biti na okupu.
• Ne treba izbegavati da se slava slavi zato što nam je otac živ, to je duhovno sujeverje. Svaki sin koji se odvoji od kuće, počinje uz očev blagoslov da samostalno slavi svoju krsnu slavu za svoj dom i svoju porodicu.
• Ne treba slaviti duple slave, npr. slavu ženine porodice, jer to nije po duhovnom poretku. Žena iz poštovanja i duhovne vezanosti prema svetitelju njenog doma taj dan može otići u crkvu na liturgiju.
• Slava se ne slavi van kuće, jer je to porodični duhovni praznik. Slava se ne slavi u kafani, restoranu, kafiću ili iznajmljenom prostoru, jer svetac zaštinik tamo neće doći, on je prisutan u našem domu.