Ово НЕ СМЕТЕ радити на ДАН КРСНОГ ИМЕНА! Многи чине неопростиве ГРЕХЕ на дан СЛАВЕ, а да тога нису ни свесни - "Вређате свог ЗАШТИТНИКА"
Све што потиче од веровања и обичаја који се темеље на "тако се ваља" није православље
Једна од главних одлика српског православља, за коју не зна остали хришћански свет, јесте крсна слава. Велики број верника у Србији слави, али добар део њих то чини неправилно. Готово сви ће рећи да славе онако како пише у црквеним приручницима, али је у пракси често другачије.
Како би се смисао и свха крсног имена остварили важно је прославити свог свеца заштитника онако како доликује и како је записано у светим књигама. Да бисмо се захвалили нашем заштитнику морамо то учинити онако како је Богу драго, а то значи онако како Црква налаже. Све што потиче од веровања и обичаја који се темеље на "тако се ваља" није православље.
Према предању, СУТРА све охоле и горде људе чека СТРАШНА КАЗНА - Православни верници у четвртак обележавају дан СВЕТОГ АРТЕМИЈА
Да ли ДЕЦА треба да ПОСТЕ? Свети оци упозоравају на ПРОБЛЕМ у нашој култури - ево када малишани могу да се ПРИЧЕСТЕ и шта смеју да ЈЕДУ
- Света Слава, као општехришћанско и свецрквено слављење Бога и Божјих Светаца, није само србски обичај, јер Славу славе и сви остали православни у свету. Али Свети Отац Србски, Сава Равноапостолни, дао је нама православним Србима и једну посебну србску домаћу Славу – наше Крсно Име, то јест благословио је нашу србску породичну Славу: да свака србска породица, свака кућа и домаћинство слави онога Светитеља на чији су дан наши претци и праоци примили Христову веру и крстили се у име Свете Тројице. То је, дакле наша србска Крсна Слава или Крсно Име, за које наш верни народ са правом каже: "Ко Крсно Име слави, оно му и помаже, сведочи Ава Јустин Поповић у "Свечарским житијима".
Породична крсна слава је духовни обред у част свеца заштитника. Слављењем његовог имена захваљујемо му на свим молитвама које Богу упућује за нас и наш дом. Он стално бди над нама и моли Господа да нам опрости наше грехе и сагрешења, моли га да нас просветли да не лутамо кроз живот пун искушења и греха. Он нас често и штити од зла а да ми то и не знамо нити осећамо. Он прати целу нашу породичну лозу, пратио је све наше претке, прати нас, а пратиће и наследнике у оној мери колико га будемо поштовали и у молитви призивали.
Обеди у време славе су различити од краја до краја, али постоје правила који сви треба да поштују: свештеник свети водицу пред обележавање крсног имена, слава се слави у чистом дому, а сви чланови породице морају бити у добрим односима.
Шта је за славу потребно?
- За славу је потребан:
- Славски колач
- Славско жито
- Славска свећа
- Вино
Славски колач представља самог Господа Исуса Христа. Јер је Христос рекао: "Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу ја дати за живот света" (Јн. 6, 51). На један дан уочи славе домаћица меси славски колач. Колач се меси од чистог пшеничног брашна. Тесто се закувава са водом, и додаје се мало освећене воде, коју је свештеник светио пред славу. Колач се украшава разним украсима од теста. На његовом централном делу и на четири стране у знаку крста одозго утискује се печат (слово) са словима ИС ХС НИ КА, што скраћено и преведено значи: Исус Христос побеђује. За утискивање овога знака постоји нарочити дрвени печат (који свака домаћица треба да има). Вино, којим се прелива колач, символише крв која је текла из Христових рана. После сечења колача, колач се исече на кришке као хлеб. Најпре домаћин и укућани узимају и једу по део колача, а остатак се поставља на трпезу.
Славско жито или кољиво (кољиво је грчка реч κολυβα (колива) и значи кувана пшеница) – се спрема у славу Божију, у част светитеља који се прославља, за здравље чланова породице који славе и за оне наше претке који су умрли у благочестивој вери и који су пре нас ту Славу славили. Треба нарочито нагласити, да се жито за славу не спрема за покој душе светитељу који се слави, као што неки погрешно мисле! Сви су светитељи у Богу живи и налазе се пред Господом као наши заступници и молитвеници. Зато се славско жито спрема за СВЕ славске дане, и за Светог Архангела Михаила, Светог пророка Илију...
Славско жито се кува од чистог и отребљеног пшеничног зрна. Један килограм или пола килограма жита (зависно од броја гостију), кува се у чистој води, затим се процеди и мало просуши. Просушено жито се, затим, меље. У самлевено жито додаје се шећер, млевени ораси, мало ванилин шећера и мало морског ораха ради лепшег укуса. То се ставља у неку плитку чинију или тацну, лепо обликује, и по површини се поспе шећером у праху или млевеним орасима.
Славска свећа
Треба да је од чистог пчелињег воска. Као што пчела скупља мирисни сок и полен са разних чистих и мирисних цветова, тако и молитва свечара и његове породице треба да потиче из његовог чистог срца и неукаљане, мирисне душе.
Светлост свеће представља символ божанства, јер Бог живи у неприступачној светлости, Христос је назван "Сунце правде".
Светлост свеће означава светлост Христовог, јеванђелског учења, које нам осветљава животне путеве.
Светлост свеће даје и топлоту, те тиме означава топлоту наше молитве и наше љубави за оног светитеља коме прислужујемо свећу.
Како се освећује колач у цркви?
Када свештеник у цркви освећује славски колач, он узима у руке колач, сече га са доње стране унакрст, прелива га вином, а затим га са свечаром (домаћином) окреће, певајући песме; Затим, преломе колач и држећи сваки своју половину састављају га. Љубећи колач свештеник говори: "Христос посреди нас". ("Христос је између нас", или "Христос је међу нама", на црквенословенском језику "Христос посреди нас"), а свечар такође љуби колач и одговара:" јест и будет". ("јесте и биће").
Ево шта се не треба чинити на дан породичне крсне славе, јер није благословено:
- Ни по коју цену не спремати мрсну славу ако дан славе пада на посни дан. Исто тако, не треба ићи код оних који мрсе на својој посној слави и тиме исказују непоштовање светитеља.
- Не напуштати цркву после сечења славског колача већ сачекати завршетак литургије, јер се тек тада добија благослов светитеља који се тај дан прославља.
- На дан славе не треба ништа радити, као ни црвеним словом и недељом.
- Не пропустити да након литургије и доласка кући, сви заједно испред иконе светитеља упале свећу и кандило и искључиво стојећи прочитају уводне молитве и Акатист – песму хвале и молитву свецу заштинику.
- Не раздвајати се током славе, јер породица тога дана треба бити на окупу.
- Не треба избегавати да се слава слави зато што нам је отац жив, то је духовно сујеверје. Сваки син који се одвоји од куће, почиње уз очев благослов да самостално слави своју крсну славу за свој дом и своју породицу.
- Не треба славити дупле славе, нпр. славу женине породице, јер то није по духовном поретку. Жена из поштовања и духовне везаности према светитељу њеног дома тај дан може отићи у цркву на литургију.
- Слава се не слави ван куће, јер је то породични духовни празник. Слава се не слави у кафани, ресторану, кафићу или изнајмљеном простору, јер светац заштиник тамо неће доћи, он је присутан у нашем дому.
