ПРАТИ ЈЕ ПРЕКО 30 ХИЉАДА ЉУДИ: Она је мајка, васпитачица која бајковитим декорацијама хране оставља без текста (ФОТО)
Са овом креативном, младом, савременом мамом поразговарали смо о свему по мало.
Она је Душица Стаменковић, Игњатова и Огњенина мама. По занимању је васпитач, али је на себе скренула пажњу бајковитим декорацијама хране коју прирема за малишане. Тренутно је једна од најутицајних мама на друштвеним мрежама, а број њених пратилаца непрестано расте. Са овом креативном, младом, савременом мамом чији здрави, прелепо декорисани оброци остављају без речи поразговарали смо о свему по мало.
- Инспирацију проналазим у свом окружењу, у свему за шта моја деца покажу интересовање.То могу да буду превозна средства, биљке, животиње, али све чешце су то ликови из бајки и басни. Понекад ме инспиришу и ликови из цртаних филмова, али и неке успомене из живота. Такве декорације су ми најдраже.
- Дуго година сам радила као бебиситерка и некад деца нису волела да једу неке намирнице, па сам им овако сервирала, после чега су са радошћу јели. За сина сам почела да спремам када сам схватила сам да сам многима правила свашта, а њему још увек нисам ништа. Направила сам му жабу од зелене јабуке, што га је обрадовало. Фотографију те декорације сам поделила на свом профилу, а реакције су биле сјајне. Многе маме су биле одушевљене па су својој деци тако сервирале и слале ми поруке како сам им помогла да њихова деца коначно са слашћу поједу ужину. И ако сам и раније објављивала слике декорација, после слике жабе мој профил је постао мој блог. Број пратилаца је свакодневно растао и за само неколико месеци прешао 30 хиљада, а онда сам на наговор пратилаца и пријатеља одлучила да направим прави блог, како би са свима делила рецепте.
- Све зависи колико је комплексно оно што сам замислила. Често у ходу мењам, јер неке идеје није лако спровести у дело, поготово што од "алата" осим ножа и евентуално маказа и чачкалице немам ништа. За неке декорације требало ми је и више од пола сата, а неке су готове за пет минута. Жабе, сове и меде могла бих да направим и са повезом на очима, јер сам њих најцешће правила.
- Од детињства сам навикнута на домаће. Живели смо на селу, имали башту, животиње, њиве ... И док нисам била мајка ретко сам јела слаткише и грицкалице, а сокове никада нисам волела. Немам потребу за слаткишима, као што рецимо има мој муж. Искрена да будем, за ових 11 година колико смо заједно донекле сам успела да променим његову исхрану јер у нашој кући не постоји нездрава храна. Кувам и традиционална јела али их обогаћујем на свој начин. Волим да експериментишем, да пробам нешто ново, али углавном комбинујем намирнице које имам у кући.
- Све је кренуло потпуно спонтано и нисам ни сањала да ћу за тако кратко време имати један од најпопуларнијих профила овог типа. Поносна сам што сам до овог броја дошла без и једне спонзорисане објаве. Моје радове су на моје велико одушевљење делиле многе познате личности, спортисти, глумци, певачи како из Србије тако и из региона. Све то ми је веома импоновало и дало ветар у леђа да будем још боља. Имам интеракцију са публиком, јер у мени препознају, не само особу која добро кува, већ и мајку, па свакодневно добијам многа питања која се тичу неге, васпитања и образовања деце. Људи имају прилику да виде како живим, да ја нисам никаква супер мама, него једна обична мама која ужива да буде са децом. На друштвеним мрежама многи објављују само савршене слике, ја од почетка објављујем пре свега реалне.
- Након што сам радила као бебиситерка, запослила сам се као васпитачица у предшколској установи, али у припремној групи у селу која се доста разликује од начина рада у граду. Групе су у склопу школе, деца бораве у вртићу 4 сата и немају исхрану из кухиње, већ родитељи морају да брину о томе. Гледајући предшколце како једу грицкалице, дошла сам на идеју да уведем правило воћног дана. У почетку, родитељима није било свеједно, али како је време одмицало, а деца свакодневно гледала мене како доносим воће и сама су почела да доносе такве ужине и мимо нашег договореног "воћног дана". Својим примером сам им показала како треба да се хране јер мислим да је тај метод учења деце најбољи.
- Од када сам почела са блогом, било је разних коментара. Дешавало се да од непознатих људи добијем увредљиве поруке, међутим такви коментари ме не дотичу. Смешни су ми коментари типа"А шта ћеш кад крену у школу, на екскурзију?". То што ће дете некад бити изложено нездравој храни, не значи да од најранијег детињства треба да им дајемо такву храну. У прве три године, за многе ствари па и за исхрану, дете стиче навике које ће му остати читав живот. Са друге стране, много је позитивних коментара, а по броју пратилаца и поштоваоца мог рада говори о томе да им се допада ово што радим - завршила је разговор за портал sd.rs Душица Стаменковић.
