PRATI JE PREKO 30 HILJADA LJUDI: Ona je majka, vaspitačica koja bajkovitim dekoracijama hrane ostavlja bez teksta (FOTO)
Sa ovom kreativnom, mladom, savremenom mamom porazgovarali smo o svemu po malo.
Ona je Dušica Stamenković, Ignjatova i Ognjenina mama. Po zanimanju je vaspitač, ali je na sebe skrenula pažnju bajkovitim dekoracijama hrane koju prirema za mališane. Trenutno je jedna od najuticajnih mama na društvenim mrežama, a broj njenih pratilaca neprestano raste. Sa ovom kreativnom, mladom, savremenom mamom čiji zdravi, prelepo dekorisani obroci ostavljaju bez reči porazgovarali smo o svemu po malo.
- Inspiraciju pronalazim u svom okruženju, u svemu za šta moja deca pokažu interesovanje.To mogu da budu prevozna sredstva, biljke, životinje, ali sve češce su to likovi iz bajki i basni. Ponekad me inspirišu i likovi iz crtanih filmova, ali i neke uspomene iz života. Takve dekoracije su mi najdraže.
- Dugo godina sam radila kao bebisiterka i nekad deca nisu volela da jedu neke namirnice, pa sam im ovako servirala, posle čega su sa radošću jeli. Za sina sam počela da spremam kada sam shvatila sam da sam mnogima pravila svašta, a njemu još uvek nisam ništa. Napravila sam mu žabu od zelene jabuke, što ga je obradovalo. Fotografiju te dekoracije sam podelila na svom profilu, a reakcije su bile sjajne. Mnoge mame su bile oduševljene pa su svojoj deci tako servirale i slale mi poruke kako sam im pomogla da njihova deca konačno sa slašću pojedu užinu. I ako sam i ranije objavljivala slike dekoracija, posle slike žabe moj profil je postao moj blog. Broj pratilaca je svakodnevno rastao i za samo nekoliko meseci prešao 30 hiljada, a onda sam na nagovor pratilaca i prijatelja odlučila da napravim pravi blog, kako bi sa svima delila recepte.
- Sve zavisi koliko je kompleksno ono što sam zamislila. Često u hodu menjam, jer neke ideje nije lako sprovesti u delo, pogotovo što od "alata" osim noža i eventualno makaza i čačkalice nemam ništa. Za neke dekoracije trebalo mi je i više od pola sata, a neke su gotove za pet minuta. Žabe, sove i mede mogla bih da napravim i sa povezom na očima, jer sam njih najcešće pravila.
- Od detinjstva sam naviknuta na domaće. Živeli smo na selu, imali baštu, životinje, njive ... I dok nisam bila majka retko sam jela slatkiše i grickalice, a sokove nikada nisam volela. Nemam potrebu za slatkišima, kao što recimo ima moj muž. Iskrena da budem, za ovih 11 godina koliko smo zajedno donekle sam uspela da promenim njegovu ishranu jer u našoj kući ne postoji nezdrava hrana. Kuvam i tradicionalna jela ali ih obogaćujem na svoj način. Volim da eksperimentišem, da probam nešto novo, ali uglavnom kombinujem namirnice koje imam u kući.
- Sve je krenulo potpuno spontano i nisam ni sanjala da ću za tako kratko vreme imati jedan od najpopularnijih profila ovog tipa. Ponosna sam što sam do ovog broja došla bez i jedne sponzorisane objave. Moje radove su na moje veliko oduševljenje delile mnoge poznate ličnosti, sportisti, glumci, pevači kako iz Srbije tako i iz regiona. Sve to mi je veoma imponovalo i dalo vetar u leđa da budem još bolja. Imam interakciju sa publikom, jer u meni prepoznaju, ne samo osobu koja dobro kuva, već i majku, pa svakodnevno dobijam mnoga pitanja koja se tiču nege, vaspitanja i obrazovanja dece. Ljudi imaju priliku da vide kako živim, da ja nisam nikakva super mama, nego jedna obična mama koja uživa da bude sa decom. Na društvenim mrežama mnogi objavljuju samo savršene slike, ja od početka objavljujem pre svega realne.
- Nakon što sam radila kao bebisiterka, zaposlila sam se kao vaspitačica u predškolskoj ustanovi, ali u pripremnoj grupi u selu koja se dosta razlikuje od načina rada u gradu. Grupe su u sklopu škole, deca borave u vrtiću 4 sata i nemaju ishranu iz kuhinje, već roditelji moraju da brinu o tome. Gledajući predškolce kako jedu grickalice, došla sam na ideju da uvedem pravilo voćnog dana. U početku, roditeljima nije bilo svejedno, ali kako je vreme odmicalo, a deca svakodnevno gledala mene kako donosim voće i sama su počela da donose takve užine i mimo našeg dogovorenog "voćnog dana". Svojim primerom sam im pokazala kako treba da se hrane jer mislim da je taj metod učenja dece najbolji.
- Od kada sam počela sa blogom, bilo je raznih komentara. Dešavalo se da od nepoznatih ljudi dobijem uvredljive poruke, međutim takvi komentari me ne dotiču. Smešni su mi komentari tipa"A šta ćeš kad krenu u školu, na ekskurziju?". To što će dete nekad biti izloženo nezdravoj hrani, ne znači da od najranijeg detinjstva treba da im dajemo takvu hranu. U prve tri godine, za mnoge stvari pa i za ishranu, dete stiče navike koje će mu ostati čitav život. Sa druge strane, mnogo je pozitivnih komentara, a po broju pratilaca i poštovaoca mog rada govori o tome da im se dopada ovo što radim - završila je razgovor za portal sd.rs Dušica Stamenković.
