ПРАВИ ВЕРНИК ОВО НИКАД НЕЋЕ УРАДИТИ НА ИВАЊДАН: Правило које су наши стари УВЕК ПОШТОВАЛИ
Православна црква и њени верници данас, 7. јула, прослављају Ивандан (Ивањдан), празник рођења Светог Јована Крститеља
Свети Јован је познат као Јован Претеча јер је дошао пре Христа, а као Крститељ зато што је поред других крстио и Христа. Познат је и као Биљобер или Травар јер је живео скромно хранећи се биљем, бубама, скакавцима и медом дивљих пчела, а одевао у хаљину од кострети.
Свети Јован се још зове Игритељ, јер се верује да се сунце, када се тог јутра рађа, игра на небу. Заштитник је кумства и побратимства, а кумовао је и Исусу Христу крстећи га у реци Јордан.
ЧИСТИ ДЕБЕЛО ЦРЕВО И ОСЛОБАЂА ОД ОТРОВА ЗА 7 ДАНА: Напитак од ОВОГ ВОЋА и краставца је проверено добра комбинација (РЕЦЕПТ)
ЈЕДНОСТАВАН КУЋНИ ТЕСТ ОТКРИВА: Проверите да ли вам ШТИТНА ЖЛЕЗДА ради нормално, успорено или убрзано
У народу постоји обичај да се људи на Ивањдан братиме и куме "по Богу и светоме Јовану" стога што се Јован Криститељ, који је рођен на данашњи дан по старом рачунању времена, сматра узором карактерности и поштења.
Од свих осталих пророка, свети Јован се разликује нарочито по томе што је имао ту срећу да је могао и руком показати свету Онога кога је пророковао.
За руку светог Јована прича се да ју је сваке године, на дан светитељев, архијереј износио пред народ, а да се понекад та рука јављала раширена означавајући родну и обилну годину, а понекад и згрчена најављујући лош род и глад.
У виноградима се ништа не ради. Прави верник никад неће ући у виноград три дана пре и три дана после Ивањдана. Кажу да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован. Ако верујете, Бог ће вам дати.
Да је овај празник везан за Сунце и његово кретање сведочи и обичај паљења иванданских ватри, које су летњи пандан бадњачким ватрама. Вече пред Ивандан палиле су се лиле и обносиле око кућа, зграда, њива, торова, па чак и око читавог села, чиме се стварао магијски ватрени круг у који не могу да продру зле силе.
У источној Србији биље се бере углавном на празнике јер људи верују да тада имају подршку небеса. Примаријус др Петар Паунковић, који деценијама истражује народну медицину у Србији, при Српском лекарском друштву, забележио је и веровање да се кроз венце од уплетене јованове траве, на Ивањдан, провлаче и жене које немају децу.
Потом се купају у реци да вода однесе урок, зли усуд или болест. Уколико је жена имала неколико узастопних побачаја, на дан Светог Јована посећује особе које носе име Стана или Станка. Ако их има више, обилазе сваку кућу, узимају струкове траве из венчића и праве свој венац. Са њим на глави купају се у реци и верују да ће им следећа трудноћа успети.
Којим год поводом да су прављени, венчићи од јованове траве (Мелилотус officinalis) сутрадан се каче изнад или са десне стране кућних врата. Верује се да ће штитити дом од несреће током целе наредне године.
