Шест ПОГРЕШНИХ савета које дајете деци! Они само доводе до НЕУСПЕХА - ево који је ПРАВИ начин!
Није на одмет знати...
Сасвим је природно да желите све најбоље за ваше дете, али често, управо из те најбоље намере, родитељи праве одређене грешке, које децу касније могу да коштају.
Није свеједно какве савете им дајете, а ево на шта би посебно требало да обратите пажњу:
Гинеколог открива: Ово СВАКИ МУШКАРАЦ мора да зна када је у питању СЕ*С, а ЖЕНЕ СЕ ПЛАШЕ ДА КАЖУ!
ИНДИ ЗАБРИНУЛА МАЈКУ?! Упутила јој ЈАВНО ОБЕЋАЊЕ - фотографија открива ПРАВИ РАЗЛОГ! (ФОТО)
ИЗВАДИЋЕ ЦЕЛУ ТИРОИДНУ ЖЛЕЗДУ: Инфлуенсерка објавила на Инстаграму да има РАК, па тек онда рекла породици!
1. Кажемо својој деци: Усредсреди се на будућност, постигни свој циљ. Треба да кажемо: Живите или радите у тренутку.
Тешко је остати чврсто фокусиран. Истраживања показују да људски ум 50 посто времена кад смо будни - лута. А кад нам мисли одлутају, можемо почети да размишљамо о прошлости или бринемо за будућност - што доводи до негативних емоција попут беса, жаљења и стреса.
Ум који непрестано покушава да се усредсреди на будућност - од добијања добрих оцена до пријаве на факултет - биће склон већој тескоби и страху.
Деца се боље сналазе и осећају срећније ако науче како да остану у садашњем тренутку. А кад се људи осећају срећнима, могу брже учити, креативније размишљати и лакше решавати проблеме.
Позитивне емоције такође људе чине отпорнијим на стрес, помажући им да брже превладају изазове и неуспехе како би се што успешније вратили на свој зацртани пут.
Сигурно је да деца имају циљеве на којима раде. Али, уместо да их подстичете да су увек фокусирају на оно што је следеће на њиховој листи обавеза, помозите им да остану фокусирани на то што сад раде, па макар то било ништа, јер и одмарати се треба научити.
2. Кажемо својој деци: Стрес је неизбежан - настави даље. Требало би да кажемо: Научите да се опустите
Данас се стрес појављује код све млађе и млађе деце - брину се због оцена и осећају притисак да у школи буду бољи.
Начин на који људи данас живе често примером показује деци да је стрес неизбежни део живота и да је темељ за успех.
Истраживања показују да деца чији родитељи изгарају на послу имају већу вероватноћу од сагоревања у школи него њихови вршњаци.
Децу треба научити вештинама које ће им помоћи да буду отпорнија на стресне догађаје. Иако се радни и животни захтеви не могу променити преко ноћи, а ни трудом једног човека, можемо се користити техникама као што су медитација, јога и дубоко дисање како бисмо се боље носили с притиском и тим техникама учили децу.
3. Кажемо деци: Нађи нешто да радиш. Треба рећи: Забавите се не радећи ништа.
Чак и у слободно време, људи у западним друштвима теже позитивним емоцијама високог интензитета попут узбуђења, за разлику од емоција ниског интензитета попут смирености (супротно од људи у земљама Источне Азије).
То значи да су распореди наше деце често препуни vannastavnim активностима и породичним излетима, остављајући јако мало времена за 'досаду'.
Нема ништа лоше у узбуђењу, забави и тражењу нових искустава. Али узбуђење, попут стреса, исцрпљује нашу физиологију тако да можемо несвесно подстаћи своју децу да сагоревају своју енергију после школе или викендом, остављајући им мање ресурса за време када им је најпотребније.
Поента није у томе да их никада не смемо мотивисати на разне активности или дружења, већ да све буде умерено, те да се деци да прилика да науче самостално да се играју, да буду сами са собом и сањаре, научеи да буду срећни због себе, а не само због спољашњих утицаја.
4. Кажемо својој деци: Бирај битке у којима можеш победити. Требало би им рећи: Грешите и научите се неуспеху.
Родитељи имају тенденцију да идентификују своју децу с њиховим снагама и активностима које им природно долазе, а не као целе особе. Кажу да је њихово дете 'математичар', 'друштвењак' или 'уметник'.
Међутим, истраживање Царол Dweck са Универзитета Станфорд показује да овај начин размишљања заправо ставља децу у мале оквире личности и дугорочно смањује њихову жељу за испробавањем нечег новог, поготово ствари у којима нису тако талентовани.
5. Кажемо својој деци: Знај своје слабости и буди јак. Требало би им рећи: Брини се за себе.
Људи су склони да мишљењу да је самокритика важна за рад на себи. Тако родитељи често ненамерно уче своју децу да буду превише самокритични.
Самокритичност повећава вероватноћу да човек буде тескобан и депресиван кад се суочи с изазовом.
Уместо тога, родитељи би требало да подстичу децу да развијају ставове о саосећајности према самом себи - понашајући се према себи као према пријатељима који треба пажња и подршка. То једноставно значи да науче да не критикују себе.
6. Кажемо деци: Свет је окрутно место, чувај се, ти си број један. Требало би им рећи: Покажите саосећање према другима.
Истраживања показују да су нам од детињства надаље друштвене везе најважније за здравље, срећу, па чак и дуговечност, пише Psychology Today.
Позитивни односи с другим људима пресудни су за добробит, што опет утиче на човекове интелектуалне способности и крајњи успех.
Допадљивост је један од најснажнијих предуслова успеха - без обзира на стварне вештине.
Важно је подстицати дечје природне инстинкте да брину о туђим осећајима и да се ставе у туђе ципеле. Истина је да је свет окрутан. Али, не мора и даље бити ако се деца учи емпатији, отворености, храбрости, те да престану говорити како је битно бити најбољи, најуспешнији, најлепши или најпаметнији.