Обратите пажњу на славску свећу! Уколико се деси ово након паљења, то није добар знак за укућане
Домаћин је тај који пали славску свећу и од јутра када је запали, до вечери дужан је да води рачуна о њој.
Ускоро почиње сезона слава. Основни симболи сваке славе су колач и свећа, поред жита и вина. Обичај је да домаћин ујутру са гостима поломи колач, за то време се окади кућа тамјаном, а затим се запали славска свећа.
Укућанин који запали свећу, према народном обичају, потребно је да је "двори" цео дан, дакле да не седи већ да стоји све док се на крају дана не угаси славска свећа.
За славу је најбоље свећу купути у цркви јер је освештана и од правог воска.
Када изгори (или када последњи гост оде), свећа се гаси тако што се домаћин прекрсти и свећу угаси славским освештаним вином.
Свећа и чирак затим се одлажу пред икону, где треба да стоји до следеће године, а поново се пали приликом заједничких кућних молитви током целе године, док се потпуно не потроши.
Славску свећу пали домаћин и ако се свећа лако и одмах запали, добар је знак, а ако се угаси сама од себе, лош је знак за домаћина и његову кућу.
По томе како се свећа запали, како гори и како се гаси, неки гатају о судбини куће и укућана.
Славску свећу пали домаћин и ако се свећа лако и одмах запали, добар је знак, а ако се угаси сама од себе, лош је знак за домаћина и његову кућу. Негде верују да то предсказује смрт некога у кући.
Није добро ни када свећа све време сузи и не сагорева добро, већ стално капље. Када се свећа стално криви или преломи, лош је знак за укућане.
По завршетку славе свећа се гаси вином, па по диму угашене свеће неки гатају шта ће се десити. Ако дим иде право у вис, добар је знак, а ако кривуда може се очекивати болест у кући или код стоке. Ако дим иде право на неког укућана, тај ће се разболети.