У четвртак славимо Светог Луку „лекара душе и тела„ - Верује се да ко има ПРОБЛЕМ са ОЧИМА, и приђе његовом гробу, ДЕШАВА СЕ ЧУДО, а ево где се налази

Православни хришћани у четвртак обележавају Светог Луку. Иако овај светац у новије време добија облик пркоса због све већег уплива обележавања такозване Ноћи вештица, он ипак није то. То је светац који је једино на овом нашем поднебљу добио и нешто већи значај, јер је у давно време требало укинути вишебожачку религију на Балкану. 

Дуго путовање Светог Луке до – Србије

Скончао је као старац од 84 године, тако што су га пагани мучили, па су га и обесили о маслину у граду Теби. Покопан је у Теви, у данашњој Сирији. Његове мошти су ту лежале до друге половине четвртог века када су, за време владавине Константина Великог, мошти пребачене у Цариград и положене у цркву Светих апостола. И ту почиње занимљива прича о моштима Светог Луке које су дошле и до Србије.

Један латински племић Фруго је 1204. године, после пада Цариграда узео мошти Светог Луке, натоварио их на лађу и кренуо ка западу. Он је доживео бродолом у близини епирске обале. Оставши без лађе морао је да се ослободи тешког пртљага, између осталог и моштију Светог Луке. Према неким тврдњама, мошти су биле предмет трговине, а цена за пренос моштију је износила 600 дуката.

Мошти су исполовиле на епирску обалу, код града Рогоса. Ту почињу да се дешавају чуда. Култ Светог Луке је врло брзо заживео. Два и по века касније, 1452. српски деспот Ђурађ Бранковић сматраће да једино чудо може да спаси Србију од свега лошег што је задесило земљу. Чудо звано мошти Светог Луке.

Овај подухват је тражио много труда и новца. Светогорски монаси су деспоту потврдили аутентичност светиње. У то време је Грчка била под влашћу Османлија. Зато се контактирао султанов намесник задужен за епирску област.

Послато је посланство које је најбоље знало да користи дипломатију подмићивања код турског намесника. Понели су поклон од 30.000 дуката. Међутим, локално становништво није хтело да се тако лако одвоји од моштију. Зато су српски изасланици прибегли класичној крађи. Одмах да знате да је то било сасвим нормално за оно време. Срби су, уз помоћ турског намесника, прошли кроз тајни пролаз до куле где су почивале мошти и – однели их!

Како су мошти путовале до Србије, није познато. Мошти су преноћиле у манастиру Грачаница, када се десило и једно чудо. О том чуду пише у повељи која се чува у Паризу. Грачанички проигуман Јаков је сумњао да су пред њим мошти Светог Луке. Пошто је имао проблема са очима, он се притиснут болом, помолио светитељу и његовим моштима. Тад је чуо глас: „Зашто ми се молиш кад не верујеш да сам то ја?“ Проигуман се покајао, а светитељ га је излечио. Чуда су наставила да се дешавају до Смедерева и у Смедереву.

Литија у којој је био ковчег са моштима прошла је кроз Смедерево и мошти су положене у градску цркву посвећену празнику Благовештења, а датум преноса, 12. јануар 1453. по старом календару установљен је као празник преноса моштију. Убрзо ће Свети Лука и његове мошти постати најзначајнији култ у Србији.

Испада да ни мошти нису помогле да Србија не падне под Османлије. Пала је кад је пало Смедерево, 20. јуна 1459. године. Мошти су кратко боравиле у Купинову, у Срему. Унука деспота Ђурђа, Мара Бранковић, се три месеца пре пада Србије удала за босанског кнеза, а потоњег краља Стефана Томашевића. У мираз је донела мошти Светог Луке које су положене у храму у Јајцу који носи његово име, специјално изграђен за њих. Пошто је и Босна пала 1463. године, фрањевачки монаси однели су мошти у Дубровник. Међутим, на путу их је пресрео један босански великаш и по врло високој цени је откупио мошти да би их дао Млечанима. Тако су мошти дошле до Венеције., пише на блогу Рокселана.

Сматра се да манастир Жупа Никшићка у Црној Гори чува честице моштију Светог Луке. Такође у Црној Гори, у манастиру Косијерево се наводно чува стопало овог светитеља. И манастир Рајиновац у селу Бегаљица поред Београда тврди да чува честице Светог Луке. Рука Светог апостола Луке налази се у Петничкој цркви близу Ваљева.