Знаци економског насиља у породици: Суптилно, али разарајуће

Према породичном закону Србије, насиље у породици укључује свако понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице. 

Постоје специфични облици насиља у породици

Физичко насиље: Шамарање, ударање, шутирање, повлачење за косу, гребање.

Психичко насиље: Вређање, критиковање физичког изгледа или интелигенције, емоционално уцењивање.

С*ксуално насиље: Повреда полне слободе и сваки вид злостављања на с*ксуалној основи.

Економско насиље: Злоупотреба финансијске супериорности за контролу над чланом породице, забрана запошљавања или стицања прихода.

Економско насиље је можда и најсуптилније од свих облика, али једнако разарајуће. 

Економско насиље може бити суптилно и непрепознатљиво, нарочито у традиционалним и патријархалним срединама у којима је устаљено мишљење о мушким и женским улогама у породици. У таквим срединама се верује да мушкарац треба да зарађује и располаже новцем, док је жена задужена за породични живот. Упркос овој перцепцији, економско насиље је застрашујуће и често доводи до изолације жена, урушавања њихове сигурности и стварања осећаја зависности.

Различити облици економског насиља

Контрола финансија

Економско насиље често почиње контролом финансија. Жена може бити присиљена да правда сваки динар који је потрошила или добија само „џепарац“ за који мора да моли, а тај износ се често смањује с временом. Ова контрола се може манифестовати кроз различите облике:

• Комплетна контрола финансија и новца
• Забрана приступа банковним рачунима
• Давање неадекватне и недовољне количине новца
• Надгледање на шта жена троши новац
• Спречавање запошљавања

Насилник често спречава жену да се запосли како би је држао у подређеном и зависном положају. 

Ова тактика укључује:

• Забрану жени да има запослење
• Одузимање зараде и забрана располагања зарадом
• Спречавање жене да одлази на посао или приморавање да напусти посао
• Прављење ексцеса на радном месту који доводе до отказа
• Последице економског насиља

Изолација и несигурност

Економско насиље често доводи до изолације жена. Без финансијске независности, жене се осећају заробљено и несигурно. Многе жене постају изложене економском насиљу када заснују породицу и добију децу, дајући партнерима овлашћења над њиховим примањима или пристајући да напусте посао како би бринуле о деци и домаћинству.

Губитак самопоуздања

Жене које су преживеле економско насиље често имају тешкоће да располажу и прераспоређују новац. Дуготрајна изолација од тржишта рада доводи до губитка самопоуздања, сумње у властите способности и тешкоћа при проналажењу запослења.

Препознавање и реаговање на економско насиље

Мање приметни знаци економског насиља:

• Недавање новца за издржавање и потребе породице
• Коришћење жениних кредитних картица без дозволе
• Наговарање жене на задуживања
• Онемогућавање напредовања у послу или стручног усавршавања
• Онемогућавање школовања
• Захтеви да се имовина води на име насилника

Потребне мере

Заштита од економског насиља је прилично комплексна и захтева константну подршку жртвама, која укључује пружање правне помоћи, приступ образовању, запошљавању и стално подизање свести о овом проблему у друштву. Важно је да жене имају своја права и подршку заједнице када изађу из овакве заједнице. 

Закључак

Економско насиље је проблем који је понекад тешко препознати, зато је суштински важно освестити га још код суптилиних облика, на самом почетку. Потребно је у овом смислу оснажити жене и омогућити им да буду финансијски независне како би обезбедиле себе и своју породицу. 

Телефони које можете позвати у случају насиља у породици.

За пријаву насиља у породици:

192, Пријава насиља у породици 0800-100-600

Саветовалиште против насиља у породици - СОС телефон и сигурна кућа

0800-011-011, бесплатан позив, радним данима 10-19х

011 2769-466, радним данима 10-19х

062 304-560, ноћу 19-10х

Виктимолошко друштво Србије (ВДС)

За пријаву насиља на интернету:  

800 100 007

Национални контакт центар за безбедност деце на интернету: 19833 или 381 11 2181 718

МУП Републике Србије - Одељење за високотехнолошки криминал: 381 11 3611 999

011 630-3022, 011 2288-040, радним данима 09-16х

За пријаву сексуалног насиља:

СОС телефон за жртве сексуалног насиља: 0800 200 144

Центри за социјални рад

Институт за медицину рада и радиолошку заштиту "Др Драгомир Карајовић" у Београду (ИМА) – Клиника за гинекологију и акушерство: 381 11 3600 400

Национална платформа Чувам те за превенцију насиља која укључује и децу

Чувам те

Полиција: 192

Медицинска помоћ

Хитна помоћ 194

Ургентни центар, 011 3618-444, Пастерова 2, Београд

Клинички центар Србије, 011 3618-444, 011 3617-777, Пастерова 2, Београд

Клинички центар Војводине, 021 48 43 484, Хајдук Вељкова 1-9, Нови Сад

Клинички центар Крагујевац, 034 50 50 50, Змај Јовина 30, Крагујевац

Клинички центар Ниш, 018 506906, Булевар др Зорана Ђинђића 48, Ниш

Национална СОС линија за жене жртве насиља

0800-222-003, ради под Центром за заштиту одајчади, деце и омладине, Београд

СОС број за пријаву насиља у школама

0800-200-201, бесплатан позив, радним данима од 8:30 до 16:30х; изван тог времена позиве региструје аутоматска телефонска секретарица; на позиве одговара стручно лице Министарства просвете, науке и технолошког развоја Национална дечија линија  

НАДЕЛ - СОС број за помоћ деци

0800-12-34-56, бесплатан позив; свакодневно 24 сата  

Национална СОС линија за превенцију суицида

011 7777-000, ради у оквиру Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, Београд

Анти Трафикинг Центар (АТЦ) - СОС телефон за жртве трговине женама

011/ 3239 002 радним данима 10-18х

Инцест траума центар - СОС телефон

011/3441-737, 011/3861-332 – 24х

Но mobbing - СОС против злостављања на послу

064/ 2127-880 сваког дана од 8 до 22х