Znaci ekonomskog nasilja u porodici: Suptilno, ali razarajuće

Prema porodičnom zakonu Srbije, nasilje u porodici uključuje svako ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. 

Postoje specifični oblici nasilja u porodici

Fizičko nasilje: Šamaranje, udaranje, šutiranje, povlačenje za kosu, grebanje.

Psihičko nasilje: Vređanje, kritikovanje fizičkog izgleda ili inteligencije, emocionalno ucenjivanje.

S*ksualno nasilje: Povreda polne slobode i svaki vid zlostavljanja na s*ksualnoj osnovi.

Ekonomsko nasilje: Zloupotreba finansijske superiornosti za kontrolu nad članom porodice, zabrana zapošljavanja ili sticanja prihoda.

Ekonomsko nasilje je možda i najsuptilnije od svih oblika, ali jednako razarajuće. 

Ekonomsko nasilje može biti suptilno i neprepoznatljivo, naročito u tradicionalnim i patrijarhalnim sredinama u kojima je ustaljeno mišljenje o muškim i ženskim ulogama u porodici. U takvim sredinama se veruje da muškarac treba da zarađuje i raspolaže novcem, dok je žena zadužena za porodični život. Uprkos ovoj percepciji, ekonomsko nasilje je zastrašujuće i često dovodi do izolacije žena, urušavanja njihove sigurnosti i stvaranja osećaja zavisnosti.

Različiti oblici ekonomskog nasilja

Kontrola finansija

Ekonomsko nasilje često počinje kontrolom finansija. Žena može biti prisiljena da pravda svaki dinar koji je potrošila ili dobija samo „džeparac“ za koji mora da moli, a taj iznos se često smanjuje s vremenom. Ova kontrola se može manifestovati kroz različite oblike:

• Kompletna kontrola finansija i novca
• Zabrana pristupa bankovnim računima
• Davanje neadekvatne i nedovoljne količine novca
• Nadgledanje na šta žena troši novac
• Sprečavanje zapošljavanja

Nasilnik često sprečava ženu da se zaposli kako bi je držao u podređenom i zavisnom položaju. 

Ova taktika uključuje:

• Zabranu ženi da ima zaposlenje
• Oduzimanje zarade i zabrana raspolaganja zaradom
• Sprečavanje žene da odlazi na posao ili primoravanje da napusti posao
• Pravljenje ekscesa na radnom mestu koji dovode do otkaza
• Posledice ekonomskog nasilja

Izolacija i nesigurnost

Ekonomsko nasilje često dovodi do izolacije žena. Bez finansijske nezavisnosti, žene se osećaju zarobljeno i nesigurno. Mnoge žene postaju izložene ekonomskom nasilju kada zasnuju porodicu i dobiju decu, dajući partnerima ovlašćenja nad njihovim primanjima ili pristajući da napuste posao kako bi brinule o deci i domaćinstvu.

Gubitak samopouzdanja

Žene koje su preživele ekonomsko nasilje često imaju teškoće da raspolažu i preraspoređuju novac. Dugotrajna izolacija od tržišta rada dovodi do gubitka samopouzdanja, sumnje u vlastite sposobnosti i teškoća pri pronalaženju zaposlenja.

Prepoznavanje i reagovanje na ekonomsko nasilje

Manje primetni znaci ekonomskog nasilja:

• Nedavanje novca za izdržavanje i potrebe porodice
• Korišćenje ženinih kreditnih kartica bez dozvole
• Nagovaranje žene na zaduživanja
• Onemogućavanje napredovanja u poslu ili stručnog usavršavanja
• Onemogućavanje školovanja
• Zahtevi da se imovina vodi na ime nasilnika

Potrebne mere

Zaštita od ekonomskog nasilja je prilično kompleksna i zahteva konstantnu podršku žrtvama, koja uključuje pružanje pravne pomoći, pristup obrazovanju, zapošljavanju i stalno podizanje svesti o ovom problemu u društvu. Važno je da žene imaju svoja prava i podršku zajednice kada izađu iz ovakve zajednice. 

Zaključak

Ekonomsko nasilje je problem koji je ponekad teško prepoznati, zato je suštinski važno osvestiti ga još kod suptilinih oblika, na samom početku. Potrebno je u ovom smislu osnažiti žene i omogućiti im da budu finansijski nezavisne kako bi obezbedile sebe i svoju porodicu. 

Telefoni koje možete pozvati u slučaju nasilja u porodici.

Za prijavu nasilja u porodici:

192, Prijava nasilja u porodici 0800-100-600

Savetovalište protiv nasilja u porodici - SOS telefon i sigurna kuća

0800-011-011, besplatan poziv, radnim danima 10-19h

011 2769-466, radnim danima 10-19h

062 304-560, noću 19-10h

Viktimološko društvo Srbije (VDS)

Za prijavu nasilja na internetu:  

800 100 007

Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu: 19833 ili +381 11 2181 718

MUP Republike Srbije - Odeljenje za visokotehnološki kriminal: +381 11 3611 999

011 630-3022, 011 2288-040, radnim danima 09-16h

Za prijavu seksualnog nasilja:

SOS telefon za žrtve seksualnog nasilja: 0800 200 144

Centri za socijalni rad

Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Dragomir Karajović" u Beogradu (IMA) – Klinika za ginekologiju i akušerstvo: +381 11 3600 400

Nacionalna platforma Čuvam te za prevenciju nasilja koja uključuje i decu

Čuvam te

Policija: 192

Medicinska pomoć

Hitna pomoć 194

Urgentni centar, 011 3618-444, Pasterova 2, Beograd

Klinički centar Srbije, 011 3618-444, 011 3617-777, Pasterova 2, Beograd

Klinički centar Vojvodine, 021 48 43 484, Hajduk Veljkova 1-9, Novi Sad

Klinički centar Kragujevac, 034 50 50 50, Zmaj Jovina 30, Kragujevac

Klinički centar Niš, 018 506906, Bulevar dr Zorana Đinđića 48, Niš

Nacionalna SOS linija za žene žrtve nasilja

0800-222-003, radi pod Centrom za zaštitu odajčadi, dece i omladine, Beograd

SOS broj za prijavu nasilja u školama

0800-200-201, besplatan poziv, radnim danima od 8:30 do 16:30h; izvan tog vremena pozive registruje automatska telefonska sekretarica; na pozive odgovara stručno lice Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Nacionalna dečija linija  

NADEL - SOS broj za pomoć deci

0800-12-34-56, besplatan poziv; svakodnevno 24 sata  

Nacionalna SOS linija za prevenciju suicida

011 7777-000, radi u okviru Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, Beograd

Anti Trafiking Centar (ATC) - SOS telefon za žrtve trgovine ženama

011/ 3239 002 radnim danima 10-18h

Incest trauma centar - SOS telefon

011/3441-737, 011/3861-332 – 24h

No mobbing - SOS protiv zlostavljanja na poslu

064/ 2127-880 svakog dana od 8 do 22h