Новинарка је добровољно отишла у ЛУДНИЦУ, а када је изашла открила је САВ ХОРОР који је доживела!

Новинарку Елизабет Кокран Симен, познатију као Нели Блај, свет је запамтио по тајном задатку на који би се мало ко усудио.

Рођена 1864. у Пенсилванији, међу 14 браће и сестара, Елизабет се нимало није свиђала тадашња улога жене у друштву. Након што је породица преселила у Питсбург 1880, догодио се догађај који јој је променио живот заувек. Док је читала локалне новине, приметила је текст са насловом “За шта су уопште кадре девојке”.

САМО У СРБИЈИ: Млада рекла да задржава своје презиме, а онда је настао ОПШТИ ХАОС!

Елизабет се изнервирала и упутила писмо уреднику Џорџу Мадену. Он је био толико импресиониран њеним одговором да ју је замолио да му напише чланак. Након што је она испунила тај задатак, примљена је у редакцију и преузела псеудоним Нели Блај.

Писала је о положају жена у друштву, моди, друштву, баштованству, међутим све чешће је почела да ради на истраживачким темама, након што би представљајући се лажно испитала услове рада за жене.

Љубиша је до краја био ЗАЉУБЉЕН У СВОЈУ МИРУ: Овим ДИВНИМ речима описивао је шта осећа према њој

Уредницима се то није допадало, затрпавали су је “женским” темама, због чега је Елизабет убрзо отишла за Њујорк, где је успела да нађе посао у редакцији “Њујорк ворлда”.

Један од њених првих задатака био је да под лажним идентитетом испита услове у озлоглашеној психијатријској болници, “Лудачком азилу за жене” на острву Блеквел, из којег нико никада није изашао на слободу.

Елизабет је требала да се претвара да је ментално болесна, а уредници су требали да је извуку након 10 дана боравка у лудници и тако је отишла на своју најтежу мисију у животу. Како је убрзо установила, болница је држала двоструко више пацијенткиња него што је имала простора. Оброци су се састојали од сувог хлеба, поквареног меса, воденасте супе, а вода је била прљава. Пацови су шетали свуда.

Елизабет је рекла да су услови били такви да и здрава особа ту полудела. Такође је видела неколико заточених жена, које нису биле ментално оболеле већ сиромашне и нису знале енглески језик.

Особље је пацијенткиње злостављало, тукло, везивали су их и присиљавали да буду у леденој води, уместо туширања. Лекари нису веровали пацијенткињама које су се жалиле на злостављање, а оне које су се свеједно жалиле бивале су кажњаване.

Жене које су доиста биле болесне, нису добијале потребну негу.

Након 10 дана Елизабет је изашла из установе, по договору, и написала књигу “Десет дана у лудници”, која је доживела потпуни успех.

Постала је позната широм Америке и наставила је писати о важним темама. Инспирисала је многе младе жене, наводи BBC а преноси "Express". Умрла је 1922. у 57. години живота од срчаног удара. Две године пре смрти имала је задовољство да види прве изборе на којима су жене у САД имале право гласа.