Глумац освајао жене, па са МУШКАРЦИМА завршавао у КРЕВЕТУ - Мајку онесвешћену од АЛКОХОЛА тражио по кафанама, његова последња жеља ЛЕДИ КРВ у жилама

Марлон Брандо, један од најутицајнијих и најталентованијих глумаца у историји филма, рођен је 3. априла 1924. године у Омаха, Небраска. Његов живот био је обележен не само изванредним уметничким достигнућима, већ и сложеним и често контроверзним аспектима личног живота.

Породично окружење и рани живот

Брандо је одрастао у тешким условима. Његова мајка, Дороти, била је алкохоличарка, што је оставило дубок траг на младог Марлона. Њихов однос био је обележен сталним сукобима и емоционалним стресом. Мајчина зависност од алкохола, уз свеприсутну нестабилност, значајно је утицала на Бранда и његово ментално здравље током одрастања. Писало се да је као дечак пијану налазио по клубовима и кафанама, па чак и онесвешћену од пића.

Брандонов отац, Марлон Брандо Ср., био је физички присутан у њиховим животима, али је често био одсутан емоционално. Отац је био неодговоран и неприказан, што је додатно погоршало породичну динамику. Недостатак чврсте породичне структуре и емоционална запостављеност имале су значајан утицај на Бранда и обликовале његову личност.

Лични живот и се*суалност

Марлон Брандо је био познат по својој сложеној се*суалности. Отворено је говорио о својој привржености и према женама и према мушкарцима. У различитим периодима свог живота имао је везе са бројним познатим женама, укључујући и глумице као што су Ава Гарднер и Мерлин Монро. Такође је имао и дуготрајне везе са мушкарцима, што је био релативно необичан избор за јавне личности тог времена.

Брандо је био један од првих познатих појединаца који су отворено говорили о својој бисе*суалности у времену када је то било врло контроверзно. Његова се*суалност била је тема спекулација и медијских извештаја током целе каријере, али је Брандо често бирао да се не ограничава традиционалним нормама и очекивањима.

Каријера и утицај

Марлон је стекао светску славу својим улогама у филмовима као што су "На Риви" (Он the Waterfront), за који је добио свог првог Оскара, и "Кум" (The Godfather), где је тумачио незаборавну улогу Вита Корлеонеа. Његова иновативна глумачка техника, укључујући методу Станиславског, револуционисала је приступ глуми у филмској индустрији и оставила неизбрисив траг на будуће генерације глумаца.

Брандо је био познат по својој ексцентричности и често необичним поступцима. Био је познат по одбијању да учествује у промотивним активностима и често је изражавао неслагање са холивудским системом. Његова одлучност да се бори за своје принципе, без обзира на последице, учинила га је и контроверзним и фасцинантним.

Породични живот

Брандо је имао децу из више веза, укључујући четири биолошка детета и неколико усвојених. Његов однос са децом био је комплексан. Његова деца су често биле у медијима због различитих контроверзних ситуација, укључујући и правне проблеме. Брандо је био познат по својој жељи да заштити своју приватност, а његово очинство је често било у центру пажње медија.

Наслеђе

Марлон Брандо преминуо је 1. јула 2004. године у Лос Анђелесу, оставивши за собом неизбрисив траг у свету филма и уметности. Његов допринос глуми и филмској индустрији остао је непроцењив. Иако је његов живот био обележен бројним личним борбама и контроверзама, његов уметнички рад и утицај на културу и даље се признаје и цени.

Брандо је био комплексан човек чија је личност и каријера оставила снажан утицај на свет. Његова способност да надмаши традиционалне норме и правила, заједно са његовим јединственим уметничким изразом, учинила је његову причу фасцинантном и непоновљивом.

Брандо је умро 2004. године у болници од плућне фиброзе. У то време је већ имао карцином јетре и проблеме с дијабетесом. Последња жеља Марлона Бранда која је изазвала шок и изненађење јавности односи се на његову жељу да буде кремиран, али уз посебну и помало необичну захтеву. Преминувши 1. јула 2004. године, Брандо је изразио жељу да његов пепео буде распршен у Тихом океану, заједно са пепелом његове кћерке, Теи, која је преминула у раном узрасту.

Међутим, оно што је додатно запанило и узбуркало јавност била је његова одлука да се овај чин обави без икакве церемоније или формалног опроштаја. Наиме, Брандо је желео да његово кремирање и распршивање пепела буду обављени у потпуном приватности, без присуства породице и пријатеља.

Ова жеља је довела до контроверзи и спекулација, нарочито због чињенице да је Брандо био познат по својој склоности да се повлачи у приватност, као и по својој необичној природи. Поред тога, према извештајима, Брандо је био познат по својим ексцентричним поступцима и радикалним ставовима, а његова последња жеља додала је још један слој мистериозности и комплексности његовом већ фасцинантном животу.

Овај захтев да његова смрт буде третирана с минималним обележавањем и максималном приватношћу рефлектује Брандоову потребу да очува своју приватност до краја свог живота, остављајући јавности још један задатак у покушају да разоткрије тајне које је сам оставио за собом.