"Драго ми је што је моја мама мртва" Стравична исповест младе глумачке наде - "Редовно ми је гледала груди и гениталије"
Глумица је након смрти мајке написала мемоаре, у којима је до детаља описала сав ужас који је прошла.
„Драго ми је да је мама мртва“ назив је мемоара глумице Џенет Мекарди.
Хрватски Јутарњи лист објавио је критику мемоара глумице Џенет Мекарди, а ми га преносимо у целости.
Трансродни мушкарац покушава да ПОДОЈИ БЕБУ, иако нема ни трунке млека! Видео постао ВИРАЛАН јер су људи згрожени
Болује од НЕИЗЛЕЧИВЕ БОЛЕСТИ - Бијонсе ПРВИ ПУТ јавно говорила о здравственом проблему
"Њему нисам могла да родим дете, А ОНДА сам затруднела с ДРУГИМ" Наша певачица бившем саопштила да је трудна, он ОВАКО реаговао
Када сам први пут у руке добила њихову хрватску верзију, вратила су ми се иста осећања која сам имала када сам први пут чула за ту књигу. Како би неко могао да помисли тако нешто? Али ова књига је много више од њеног наслова и никада не треба да је оцењујемо по њеном наслову.
Овај исповедни подухват поставља једно од најтежих животних питања – шта одрасла деца дугују родитељу који их злоставља? Мекарди је најпознатија као дечија звезда серије Ницкелодеон из касних 2000-их „иЦарли“, у којој је играла дрску и духовиту Сем.
Већ на првим страницама своје књиге одрасла Мекарди брине за своју мајку, која болује од рака и која је у коми. Она и њена три брата су у болници, наизменично шапућу мајци ствари које би она желела да чује и за које се надају да ће је пробудити из коме и дати знаке живота.
- Смејем се. Извлачим тешку артиљерију. Заборави венчања, заборави повратке кући. Имам нешто важније да понудим. Нешто за шта сам сигуран да је мами стало више од свега. Мама. Ја сам… тако мршава тренутно. Коначно сам спала на четрдесет килограма - пише Мекарди.
То је циљ који је Мекардијина мајка желела да постигне њена ћерка. И то је први од многих тренутака који ће вам истовремено дати наговештај радости, али у исто време и сломити срце. Јер, с једне стране, реч је о нечему неочекиваном, болном, нечему што те снажно удари у стомак и на тренутак остави без даха, у потпуном шоку.
С друге стране, ово указује на један од бројних случајева психичког, физичког и емоционалног злостављања које је ауторка претрпела од своје мајке. Читалац од самог почетка ове књиге добија јасну поруку – зарониће у слојевити приказ жене која се истовремено бави љубављу и злостављањем. Иако почиње као невина реминисценција на мало дете, ово није неозбиљно разоткривање младе звезде.
Мекарди остаје верна свом млађем себи до самог краја, када покушава да се помири са тим ко је као независна одрасла особа у коју је одрасла, а да притом не гурне под тепих тешке и сложене тренутке свог живота и своје борбе испод рефлектора, за које се на крају сама одлучила. Искључити. Затим га поново укључите, али онако како она жели.
Мекарди своје мемоаре дели на два дела – „пре” и „после” мајчине смрти. Одељак „пре” води читаоце кроз њене формативне године као младе глумице, њен успон до славе са Никелодеоном и резултате нежељене славе у њеним раним двадесетим.
Одељак „после“ бави се њеним растућим разочарањем и поремећајем у исхрани. Њен дуг пут до опоравка обухвата 342 странице и скоро 30 година њеног живота. Мемоари почињу упознавањем читалаца са шестогодишњом Џенет на њен рођендан. Након што је добила хаљину за коју се претвара да јој се свиђа јер се свиђа њеној мајци, девојчица размишља о својој рођенданској жељи. И ту на површину излази први пример мајчиног нарцизма.
Њена мајка, Деб, натерала је своје четворо деце да гледају видео снимак на коме редовно открива своју дијагнозу рака, остављајући младу Мекарди да се осећа кривом и одговорном. Зато њена рођенданска жеља, док дува свеће, гласи: „Желим да мама поживи још годину дана“.
Иако је ова сцена потресна, занимљив је начин на који је Мекарди прича. Она не пише о догађају из садашње перспективе нити покушава да помири "тада" и "сада". Бар не до краја његових мемоара. Управо због тога читаоци могу да буду сведоци напредовања злостављања њене мајке и ефеката које је оно имало на Мекардијин живот.
Њена детиња невиност долази до изражаја током младости коју проводи покушавајући да угоди мајци. У раној фази свог живота, сећа се да је као дете ишла на омражене часове глуме, али ипак примећује: „Драго ми је што моја мама добија оно што жели, да ме гледа како глумим. Али то ми изазива стрес.“
Током пубертета схвата да груди почињу да јој расту и да по сваку цену мора да избегава свој раст, а самим тим и сопствене жеље. Она пита мајку да ли „било шта може да спречи да груди дођу”, а мајка јој тада открива „тајну” како остати мала, како остати дете. Мекарди је веровала да ће ова тајна „учврстити и потврдити њихово дивно пријатељство”, јер своју мајку сматра најбољом другарицом, „као што само тајне могу”. Међутим, тајна је заправо ограничавање уноса калорија, које, како Мекарди стари, прераста у анорексију, преједање и дуготрајну борбу са булимијом. Ту се осећа и њена чежња за слободом, као и осећање кривице због тих жеља и чежњи.
Оно што је важно истаћи јесте чињеница да Мекардијина мајка не само да тера своју ћерку на неуравнотежену исхрану, већ и начин на који Мекарди памти овај инцидент, онако како га је тумачила као девојчица: као сећање на љубав, блискост, можда чак и захвалност јер јој је мајка понудила „спасоносно решење”.
Ту се замишља компликована истина ових мемоара – преплићу се обожавање и страх, нестанак који осећамо када нас важна особа напусти, док истовремено осећамо олакшање што је више нема и што сада коначно узимамо свој живот у сопствене руке.
Дебра Мекарди је умрла 2013. године, а Џенет, која има 31 годину, још увек има посла са својом мајком, која ју је увела у посао који јој је дао финансијску стабилност и популарност, док је контролисала скоро сваки аспект живота своје ћерке.
Мекарди пише да је живела под строгим надзором своје мајке – надгледала је каријеру, намештала оброке, туширала је до 16. године. Прегледала је груди и вагину, за које је рекла да су били превентивни прегледи за рак, а мајка је и бријала њене ноге.
Млада Мекарди се борила са опсесивно-компулзивним поремећајем, поремећајима у исхрани и анксиозношћу коју је донео свет славе, и стално се осећала заробљеном у терету свог посла. Такође је веровала да својој мајци дугује непоколебљиву лојалност. Дебра се, заправо, опоравила од рака дојке када је Џенет била веома млада, да би се рак вратио 2010. године, на врхунцу славе њене ћерке.
Мекарди бележи своје напоре да се ослободи контроле своје мајке над својим животом, описује своју борбу са булимијом и прекомерном конзумацијом алкохола, као и њен однос са шизофреничним дечком који зависи од ње. Њен опоравак је веома тежак, веома неуредан и веома сложен, и на крају је наводи да се повуче из света глуме и посвети писању и режији, ономе што је заиста радује и „њу“. Упркос провокативном наслову књиге, Мекарди показује невероватне симпатије према својој мајци, чак и када сазна да човек кога је целог живота звала „тата“ заправо није њен биолошки отац.
Све у свему, мемоари Џенет Мекарди бележе бројне породичне дисфункције, злостављање и поремећаје у исхрани. Много од наведеног је подстакла њена мајка. Иронија је у томе што је Дебра Мекарди охрабрила своју ћерку да се бави глумом, што је на крају омогућило Џенет да пусти свет да чује њен глас о свему овоме кроз своје мемоаре.
- Драга Нето, тако сам разочарана у тебе. Некада си била мој савршени мали анђео, али сада си нико и ништа осим мале к*рве и ОТПАДА. Да помислим да си све бацила за тог одвратног мушкарца. Видела сам слике на сајту ТМЗ. Видела сам те на Хавајима са њим. Видела сам те како му масираш одвратни длакави стомак. Знала сам да си лагала о Колтону. Додај то на листу ствари које си постигала. И изгледаш дебље. Очигледно је да једеш више него што треба. Мука ми је од размишљања о његовој ствари у теби. Одгајала сам те да будеш боља од овога. Шта се десило са мојом добром девојком? Где је отишла? А ко је ово ЧУДОВИШТВЕ што ју је заменило? Сада си ДЕБЕЛО ЧУДОВИШТЕ. Рекла сам твојој браћи да ми је жао због тога што си урадила себи и пристају да те се одрекну као и ја. Не желимо ништа да радимо са тобом. Љубави, мама (или да напишем ДЕБ јер више нисам твоја мајка) П. С. Пошаљи новац за нови фрижидер. Наш се покварио" - то је мејл који јој је послала мајка након што је на интернету видела њене фотографије са дечком, од којих је Џенет још дуго морала да се опоравља.
Ако имате сјајан однос са својом мамом, можда ће вам ова књига бити надреална. За оне који се такође боре са својим односима са мајкама, ова књига би им могла помоћи да размисле о својим искуствима из потпуно новог угла. И можда коначно могу да се помире са тим ко су као самосталне одрасле особе.
Србија Данас/Јутарњи.хр
