"Устремиле су се на мог пса, био је сав у крви!" Исповест жена са Новог Београда које су НАПАЛЕ ВРАНЕ, овај период је ризичан

Стручњаци кажу да је баш ово време, крај маја и почетком јуна, период када птићи уче да лете и испадају из гнезда, па да се зато дешава да вране нападају све оно што може да представља претњу за њих. Зато и ове године обратите пажњу у наредном периоду.

Ове птице, које су саставни део урбаног миљеа, па их људи скоро и не примећују у свом окружењу, одједном изазивају пажњу понашањем које код многих изазива страх и стрепњу од могућих повреда. Међутим, опрез је свакако пожељан и упозорење људима да се не приближавају њиховим младунцима у време када они невешто полећу из гнезда.

Оваквих гнезда има доста на Новом Београду, где се људи највише жале на оваква искуства. 

Уколико приметите да је птица која вас је напала стационирана на одређеном дрвету, гледајте да га заобилазите што више, бар док траје овај период прилагођавања младунаца, а то је до средине јуна. 

Преносимо вам искуство две жене са Новог Београда које су буквално доживеле пакао са вранама. 

"Имам веома лепу терасу и ту волим да се одмарам, а и мој пас обожава овде да лешкари, посебно када је напољу топло. Ограда на тераси има шипке које су распоређене изузетно близу једна друге. Једном се ту заглавила врана, заглавила је стопало,  моја блентава пудла је одмах пришла да помогне и покушала је шапом да је ослободи. То су виделе остале вране које су се устремиле на њу и почеле да је кљуају. Ја сам у паници истричала на терасу и једва је некако ослободила, али смо у том тренутку и она и ја биле у крви. Некако смо поглегле у стан и затвориле врата, а онда правац код лекара. Срећа све је било у реду, али од тад када год изађем из зграде круже око мене и гракћу, мислим да оне памте људе", каже А.М. са Новог Београда. 

"Близу зграде где радим на Новом Београду је велико дрво и ту имају гнездо. Прошле године ме је ту сваки дан чекала та врана и када ме види као по команди облеће око мене и граћке, а после сам мењала путању и нисам више ту пролазила. Ипак, ове године сам заборавила за то и један дан се ту упутим, разговарала сам и на телефон помало несвесна свега око себе. Осетила сам туп ударац по глави, то ме је само ударила крилом, а затим је почела да облеће око мене и да гракће. Срећа па сам имала кишобран јер је падала киша тог јутра, па сам успела да је отерам. Непријатно искуство јер некако смо изложени и не знамо са које стране може да нападне, ништа и не слутите док вам се потпуно не приближи. Избегавам то место, али ми није свеједно јер стално имам утисак да ће се однекуд појавити. Исто мислим и да су се прилично ослободиле, не плаше се људи, лете некако без правца као да нема никога око њих. Ужас", каже М.Е. са Новог Београда.