Опрез - СЛЕДЕ НАПАДИ ВРАНА - У ово доба године могу бити ВЕОМА ОПАСНЕ, а ово је разлог

Прошле као и сваке године крајем маја и почетком јуна Београђани су причали о необичном, а често и опасном искуству које су преживели - нападу врана. 

Стручњаци кажу да је баш ово време, крај маја и почетком јуна, период када птићи уче да лете и испадају из гнезда, па да се зато дешава да вране нападају све оно што може да представља претњу за њих. Зато и ове године обратите пажњу у наредном периоду.

Такво искуство недавно је имао и Ђ.Г. из Београда којег је током шетње са супругом и дететом напала врана недалеко од Славије.

"Видео сам птића. Почео је да бежи када нас је видео и нисам очекивао да ће ме врана напасти. Осетио сам јак ударац у главу и како ме је ударила канџама направила ми је две ране. Вратио сам се кући, очистио рану и ујутру сам отишао код лекара и добио вакцину против тетануса", рекао је овај Београђанин који је додао се није уплашио и да разуме зашто га је ова птица напала, али да му у тренутку, због детета које је то видело, није било баш свеједно.

Докторка Рада Шехић објаснила је да повреде од ових птица обично нису озбиљне. Дешавало се каже да птице успеју људима да поцепају кожу, те да је онда неопходно обратити се лекару. Такође, рану треба добро очиститит и дезинфиковати.

"Обично сам виђала случајеве да су вране напале децу, и то нису биле озбиљније повреде. Ретко се дешавало да повреда буде озбиљнија, а када се отвори рана, треба је добро опрати и консултовати лекара да ли је потребно примити вакцину против тетануса", навела је она.

Из Завода за заштиту природе Србије објашњавају да су вране одавно одомаћени становници градских дворишта, паркова, зелених површина окружених бетоном и да се у првим пролећним месецима дешава да због младих, нападају људе.

Избегавајте места на којима се гнезде

"Ове птице, које су саставни део урбаног миљеа, па их људи скоро и не примећују у свом окружењу, одједном изазивају пажњу понашањем које код многих изазива страх и стрепњу од могућих повреда. Међутим, опрез је свакако пожељан и упозорење људима да се не приближавају њиховим младунцима у време када они невешто полећу из гнезда", наводе.

Како објашњавају, вране нападају људе у близини гнезда јер се боје за своје младунце, што је за ову врсту уобичајено понашање које не изазива озбиљније последице или врло ретко може да доведе до мањих повреда, па из тога разлога треба бити обазрив.

"Најбољи начин да се људи заштите, јесте да избегавају места где се налазе гнезда врана или уколико се нађу у близини гнезда да се што пре удаље из зоне гнезда. Врана се гнезди углавном на дрвећу, а све чешће и на далеководним стубовима или сличним објектима. Током маја месеца, младунци вране су оперјали и излећу из гнезда. Период када младунци уче да лете је посебно критичан, па се дешава да испадају из гнезда и пре него су спремни да лете. Тада одрасле птице бране територију и младунце, па може доћи и до напада уколико се пролазник превише приближио младунцу", објашњавају.

Ипак, ове птице не нападају без "упозорења", јер ће прво гласно послати знаке упозорења снажним гакањем, након чега могу да се упуте ка потенцијалном "уљезу".

"Период када је могуће овакво понашање врана траје око десетак дана, након чега су младунци потпуно спремни за лет и више нема бојазни од напада", истичу.

А да како бисте избегли напад, избегавајте да пролазите поред гнезда. Уколико птице упорно бране младе, понесите кишобран или неко друго средство с којим се може одбранити од потенцијалног напада.

"Такође, требало би се што пре, и по могућству без панике и наглих покрета, удаљити од места где вране бране територију, односно младунце који су испали из гнезда. Вране могу и децу доживљавати као уљезе, па би родитељи са децом нарочито требало да буду опрезни и спремни да реагују. У циљу безбедости људи, а нарочито деце, пожељно је поставити таблу са упозорењем да су могући напади врана на том простору", наводе у Заводу за заштиту природе Србије.

Сива врана

Дужина тела ове птице је од 44 до 51 цм. Присутна је у различитим отвореним стаништима, од равница до високих планина. Редовна је и бројна у пољопривредним подручјима, градовима и селима.

Сива врана користи разноврсну храну биљног или животињског порекла, врло је прилагодљива и користи различите технике да би дошла до оброка. У Србији је заштићена према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива, а такође је означена као ловна врста.

Разлог масовног појављивања и гнежђења врана у градским језгрима и урбаним срединама прилично је сложен, али је то, пре свега, повећање количине отпада, нарочито оног које је органског порекла, што је последица повећања концентрације људи у градовима и ширење градова. Самим тим, то за вране значи и олакшан приступ храни, којом приликом и долазе у "сукоб" са људима, нарочито у периоду гнежђења и изласка младих из гнезда.

Србија Данас/Euronews/ пренела: Д.М.