ПСИХОЛОЗИ СЕ СЛОЖИЛИ: Ево колико пута СТВАРНО волимо у животу
Све остало је небитно.
Према речима психолога човек се истински заљуби само трипут у животу и свако од та три искуства важно, па чак и неопходно, на свој начин.
ЗАБЛИСТАЈТЕ У НАЈЛУЂОЈ НОЋИ: Десет савршених модела ципела за Нову годину! (ГАЛЕРИЈА)
Ево о чему је реч.
Љубав као из бајке
Често нам се прва љубав догоди јако рано у животу и чини нам се као осећај о којем смо читали у бајкама, па је идеализујемо и верујемо да се ради о љубави за цели живот.
У овој фази живота, међутим, радимо ствари које од нас захтевају пријатељи или породица, одбијамо обратити пажњу на мале проблеме и спремни смо жртвовати властите принципе за спас везе, јер верујемо да је све онако како треба бити.
Заправо нам је важније како веза изгледа околини, него оно што заиста осећамо. Таква нас љубав учи да је гледати партнера једнако важно као и гледати око себе.
Компликована љубав
Друга љубав у животу уједно је и најкомпликованија. Уверени да смо научили лекције из претходних искустава, побринули смо се изабрати потпуно другачији тип партнера. Или барем тако мислимо.
Вероватно ће манипулисати, лагати нас или нас чак и повредити, али и даље прибегавамо свакој могућности да закрпамо своју везу, иако нас сваки нови покушај доводи до нове пропасти. Заправо се ради о правој драми, која само понекад има покоји трачак среће.
Поново се наши истински осећаји остављају по страни, а уместо њих упечатљивији су безбројни покушаји да се спаси већ пропала веза. Ово искуство учи нас да је, осим волети, важно и бити вољен.
Зрела љубав
Ова се љубав у нашем животу догађа кад смо одустали од чекања да се нешто догоди. Долази непозвана и не коси се с нашом идејом о томе каква права љубав заправо треба бити. Није савршена, али је искрена веза, коју карактеришу осећаји који се не могу речима описати.
У овој фази живота више немамо никаква очекивања. Не губимо време измишљајући особине за које сматрамо да их наша ултимативна љубав живота треба имати, па смо самим тиме спремни прихватити свога партнера онаквим какав он заиста јесте. И, што је још важније, и партнер прихвата нас са свим нашим манама и несавршеностима.
Таква нас љубав учи да веза не мора бити савршена да би била - савршена.