PSIHOLOZI SE SLOŽILI: Evo koliko puta STVARNO volimo u životu
Sve ostalo je nebitno.
Prema rečima psihologa čovek se istinski zaljubi samo triput u životu i svako od ta tri iskustva važno, pa čak i neophodno, na svoj način.
ZABLISTAJTE U NAJLUĐOJ NOĆI: Deset savršenih modela cipela za Novu godinu! (GALERIJA)
Evo o čemu je reč.
Ljubav kao iz bajke
Često nam se prva ljubav dogodi jako rano u životu i čini nam se kao osećaj o kojem smo čitali u bajkama, pa je idealizujemo i verujemo da se radi o ljubavi za celi život.
U ovoj fazi života, međutim, radimo stvari koje od nas zahtevaju prijatelji ili porodica, odbijamo obratiti pažnju na male probleme i spremni smo žrtvovati vlastite principe za spas veze, jer verujemo da je sve onako kako treba biti.
Zapravo nam je važnije kako veza izgleda okolini, nego ono što zaista osećamo. Takva nas ljubav uči da je gledati partnera jednako važno kao i gledati oko sebe.
Komplikovana ljubav
Druga ljubav u životu ujedno je i najkomplikovanija. Uvereni da smo naučili lekcije iz prethodnih iskustava, pobrinuli smo se izabrati potpuno drugačiji tip partnera. Ili barem tako mislimo.
Verovatno će manipulisati, lagati nas ili nas čak i povrediti, ali i dalje pribegavamo svakoj mogućnosti da zakrpamo svoju vezu, iako nas svaki novi pokušaj dovodi do nove propasti. Zapravo se radi o pravoj drami, koja samo ponekad ima pokoji tračak sreće.
Ponovo se naši istinski osećaji ostavljaju po strani, a umesto njih upečatljiviji su bezbrojni pokušaji da se spasi već propala veza. Ovo iskustvo uči nas da je, osim voleti, važno i biti voljen.
Zrela ljubav
Ova se ljubav u našem životu događa kad smo odustali od čekanja da se nešto dogodi. Dolazi nepozvana i ne kosi se s našom idejom o tome kakva prava ljubav zapravo treba biti. Nije savršena, ali je iskrena veza, koju karakterišu osećaji koji se ne mogu rečima opisati.
U ovoj fazi života više nemamo nikakva očekivanja. Ne gubimo vreme izmišljajući osobine za koje smatramo da ih naša ultimativna ljubav života treba imati, pa smo samim time spremni prihvatiti svoga partnera onakvim kakav on zaista jeste. I, što je još važnije, i partner prihvata nas sa svim našim manama i nesavršenostima.
Takva nas ljubav uči da veza ne mora biti savršena da bi bila - savršena.
