"Ја сам се посветила детету, а он ДРУГОЈ ЖЕНИ" - Снежана Дакић открила све о ПРЕВАРИ МУЖА

Снежана Дакић је годинама била у браку са Владимиром Микићем са којим има и ћерку, а онда се овај добро познати пар развео. Снежана никад није крила да је разлог развода била његова превара, а како се она носила са стим недавно је отворено испричала за Блиц:

„Посматрала сам га као компатибилног партнера у сваком смислу, где је јака љубав, где имате сличне ставове, допадање, физичко допадање изузетно јако, велика заљубљеност, ми смо били баш онако добар спој у сваком смислу, друштвено гледано, обоје смо имали компатибилна занимања, некако смо били динамични, сличне ствари су нам се свиђале, али морам да кажем у некој фази живота ви се слажете и преклапате, а онда се људи мењају, тако да није чудно да се разиђу просто правци у којима се крећу или то како неко себе види у животу и љубави."

„Ја само могу да кажем да ни он ни ја нисмо умели боље то је онако нешто што су ме психотерапеути научили што ме сва та психолошка литература научила и све моје личне едукације, ми нисмо умели боље у том моменту на нивоу онога што сам ја знала о својим емоцијама, о себи, о својим жељама, о мушкарцима, о њему, о животу. Ја нисам умела боље да се поставим и мислим да и он мисли да је учинио. Заправо, ми смо учинили колико смо могли да се та љубав очува, она више није постојала зато што једноставно ми се више нисмо разумели“, испричала је водитељка, па је описала да су једно другом све опростили:

„Ја ниједног момента нисам желела да се ми миримо јер је тај наш однос једноствано изгубио смисао, тај партнерски однос такав какав је био. Није да се ми нисмо више волели, блиски сте са неким, ми смо девет година били заједно, али за тих девет година ви имате успоне и падове, нико не раскине одмах, увек постоји период у ком нешто не функционише па се опорави па поново иде горе, па иде доле, али шта сам ја ето закључила о себи, то је све било јако комплексно. Прво, он је у том тренутку имао двоје деце, близнакиње из првог брака, значи имали смо неше мало дете, имали смо један јако високо експониран живот у јавности ја сам исто тако била јако популарна и препозната, ја сам јако добро зарађивала, он је добро зарађивао, имали смо једна висок стил живота, пуно путовања и још пуно других људи који су чинили наш живот. И, пре свега моја немоћ да се носим, јер друго је то када је мени сада ћерка велика, то је небо и земља, мени је сада песма живот, ја поново имам себе, сто посто времена, могу да преиспитам, ви у то време, ви немате кад од свега, од живота, од мале деце, од одговорног посла, од јавности, од неспавања, ви немате када толико да анализирате шта и како нити да укапирате неке ствари чак и када се обрасци понављају ви не можете да их увидите.“

„Мислим да је он као и највећи број наших мушкараца сматрао да је улога оца да он добро зарађује и онда је он заправо имао фокус на свом послу. Ја сам највише волела да ја са њом проводим време када сам код куће и кад год могу да будем код куће и то када је дете мало ви имате велику одговорност, ја сам барем имала осећај кривице, гриже савести када нисам са њом и то вам све компликује партнерски однос. Многи мушкарци, ја сам то тек схватила пар година после развода, они виде, мушкарац и жена то је то, а као деца то је нешто ту успут. Међутим не, мени је дете било главно што не значи да сам ја занемарила мужа и партнера“, испричала је Снежана.

„Не мислим да сам га осујетила као мушкарца својим посвећивањем детету, али да је њему очигледно фалило више пажње, јесте, зато што је просто потражио љубав на другом месту. И, мени је то потпуно легитимно, то је у реду али да ја јесам допринела сигурно да јесам, али је питање да ли ви даље желите, питање је, ја напросто нисам више ни желела да, нисам имала више тај осећај да треба да будемо даље партнери на тај начин, а ви када видите то ви се и не трудите, када видите да је нечему дошао крај… а то је коинцидирало са мојом животном опашношћу“, испричала је Снежана, па је наставила:

„Можда би све испало другачије да ја нисам добила запушење крвног суда 100 посто-дијагноза шлог, дијагноза транзиторни исхемијски атак, само што сам ја имала среће јер се нисам парализовала, јер други људи када им је тако нула проток крви у врату-парализа, онда их годину и по дана гурају у колицима, Богу хвала ја сам на ногама. То се реканарисало, прва три месеца није ништа могло да се ради, рекли су: ‘Живите нормално’, а шта значи живите нормално када знаш да имаш тромб у врату, али океј, живела сам нормално и после три месеца се решило. Међутим, како да вам кажем, ви када доживите једну такву опасност за сопствени живот, страх од слабости од немоћи то није ни страх од смрти то је страх од немоћи, то је један велика туга, ја сам била јако тужна, ја сам била уплашена.“

Србија Данас/Блиц, Ивана Брадањи/Пренела: Ј.Ш.