Сутра обележавамо Међународни празник рада, а мало ко зна да је све почело БРУТАЛНИМ масакром
У Србији 1. мај први пут прослављен 1893. године протестним скуповима у Београду
Низом манифестација данас се обележава Међународни празник рада - 1. Мај.
Лидија Вукићевић (60) открила тајну свог МЛАДОЛИКОГ ИЗГЛЕДА: Избацила је 1 намирницу из исхране - ЈЕДНОСТАВНО ЈЕ!
Зову је "ПРОЛЕЋНА ИНФУЗИЈА"! Ово је НАЈМОЋНИЈА БИЉКА коју имате у дворишту, ЧИСТИ ЈЕТРУ, КОЖУ, избацује вишак соли!
Међународни празник рада обележава се у знак сећања на 1. мај 1886. године, кад је у Чикагу више десетина хиљада радника изашло на улице захтевајући повољније услове рада и доследну примену осмочасовног радног времена.
Тог дана око 40.000 америчких радника ступило је у генерални штрајк, захтевајући боље услове рада, изражене у пароли "три осмице" - по осам сати рада, одмора и слободног времена. Организатори су претходно предочили проблеме и непосредне захтеве послодавцима и властима.
Протест на који је одговорено репресијом, због бруталне реакције власти и послодаваца, а потом и низа жртава, постао је нека врста симбола борбе за права обесправљених. Протести су започели 1. маја, а до најоштријих сукоба с полицијом дошло је 4. и 5. маја кад су се сукоби проширили и ван Чикага.
Полиција је заправо покушала да разбије протестне скупове и доведе до поделе манифестаната, што се завршило озбиљним сукобима у којима је било бројних жртава и међу демонстрантима односно штрајкачима и међу полицајцима.
У сукобима с полицијом у Чикагу убијено је најмање шест и рањено око 50 радника, а велики број је ухапшен. Пет радничких вођа осуђено је доцније на смрт, а тројица на робију.
У знак сећања на велике манифестације обесправљених и њихову одлучну борбу, на Првом конгресу Друге интернационале 1889. године, одлучено је да се 1. Мај обележава масовним скуповима, демонстрацијама и пригодним манифестацијама, у знак сећања и опомене.
На Другом конгресу 1891. године 1. мај је и формално проглашен за Међународни празник рада.
Поступно, током последњих година 19. века и првих година 20. века, 1. мај је све масовније прихватан и обележаван, врло често и широким протестним манифестацијама.
У Србији, 1. мај је први пут обележен као Празник рада 1893. године, протестним скуповима у Београду. Првомајске прослава у сеоским срединама у Србији почеле су најпре у селу Дубона, код Младеновца, две године доцније.
Празник рада је после Другог светског рата, најмасовније обележаван у социјалстичким земљама, када су одржаване параде и сличне манифестације.
Последњих година, првомајски протести поново добијају видове протестних окупљања. Према Закону о државним празницима, првомајски празник се у Србији нерадно обележава два дана.
