СВЕТ није видео овакво ЗЛО! Дечак убица из "Рибникара" се по три детаља драстично разликује од свих масовних убица пре њега
Једна ствар је већ сада кристално јасна: свет се досад није сусрео са злочинцем као што је он.
Зли тинејџер из "Рибникара" чак и у друштву најгорих масовних убица у историји света искаче по три детаља и неколико особина које никад нису виђене у сличним масакрима. Пре свега, по свом узрасту; затим по некарактеристичном психолошком профилу којим драстично одудара од других масовних злочинаца, али и по свом понашању у минутима непосредно после масакра, о чему ће у наставку текста бити посебно речи.
ТРИК ЗА ЧИСТЕ ПЛОЧИЦЕ НА ТЕРАСИ: Дубинско чишћење уз 1 састојак из кухиње, блистаће и НЕЋЕ задржавати прашину!
ШОКАНТНО! МУШКАРАЦ упао на панел и ПОЧЕО ДА ШАМАРА ГИНЕКОЛОГА ЗБОГ СУПРУГЕ: 'Имаш среће да те нисам убио!'
Детаљ 1: Најсуровије дете масовни убица у историји
Пре свега, тинејџер из "Рибникара" је најсуровије дете масовни убица у историји. Међу свим масовним убицама млађим од 14 година, што је у Србији законска граница испод којег дете не може да буде кривично одговорно за злочин без обзира на свирепост и број жртава, нико на свету никад није убио толико људи као он.
На души, ако је уопште има, носи 10 жртава. Деветоро је убио кобног јутра 3. маја у школи, док је десета преминула неколико дана касније у болници од последица рањавања. Према доступним, незваничним подацима, у историји је само 19 масовних убица у вртићима, школама и на универзитетима усмртило више људи од њега.
У том мрачном друштву дечак убица је са 13 година далеко најмлађи. Најближи по годинама су му Димитријос Пагурцис и Тим Кречмер, масовне убице из школа у Санта Феу (САД), односно Винендену и Вендлингену (Немачка), који су у тренуцима злочина ипак били много старији, са напуњених 17 година.
Детаљ 2: Одудара од свих масовних убица
Психолошки профил дечака убице је нешто што и на први поглед драстично одудара од свега што смо научени да очекујемо после низа масовних убистава у САД и свету, и медијских извештаја о њима. Према свему што досад знамо, дечак убица је натпросечно лепо дете, успешан у школи, није био проблематичан, нити је приказивао битно бизарно или драстично асоцијално понашање.
Треба имати у виду да је профајлинг школских масовних убица дисциплина која је у повоју. Најдаље у њој су одмакли Џилијан Питерсон (Jillian Петерсон), доценткиња за криминологију на Универзитету Хемлајн (Хамлине), и Џејмс Дензли (Јамес Densley), професор криминалистичке правде на Универзитету Метро стејт (Метро Стате).
Питерсон и Дензли су пре четири године започели истраживање које је финансирало Министарство правде САД, током којег су саставили базу података о сваком масовном пуцачу од 1966. године који је убио четворо или више људи на јавном месту, те сваком нападу ватреним оружјем у школама, радним местима и местима за молитву од 1999. године.
Питерсон и Дензли су такође саставили детаљне биографије 180 нападача, разговарајући са њиховим супружницима, родитељима, браћом и сестрама, пријатељима из детињства, колегама са посла и наставницима. Већина нападача није преживела масакре, али петорица који јесу разговарали су са Питерсон и Дензлијем из затвора. Истраживачи су такође интервјуисали и неколико људи који су планирали масовна убиства, али су одустали.
Њихови налази, објављени 2021. године, откривају изузетне сличности међу починиоцима свих масовних убистава - али и бројне и упадљиве разлике са ониме што знамо о дечаку убици из "Рибникара".
Профил масовних убица у школама
Питерсон и Дензли наводе да код масовних убица овог типа постоји јасна утабана стаза.
- Чини се да је основа у трауми у раном детињству, било да је реч о насиљу у породици, сексуалном нападу, самоубиству родитеља или екстремном злостављању. То даље иде према осећању очаја, изолацији, самопрезиру, често и у одбачености од стране вршњака, а затим постаје препознатљива кризна тачка у којој (потенцијалне масовне убице) почињу да се понашају другачије. Понекад имају и претходне покушаје самоубиства - рекао је Питерсон у интервјуу за "Политико".
Упоредимо то са оним што досад знамо о детињству дечака убице:
- Тренутно нема ни индиција, а камоли доказа о трауми у раном детињству, насиљу у породици, сексуалном нападу, самоубиству родитеља или екстремном злостављању. Можда у његовом одрастању постоји нешто што је засад скривено, али у досадашњем току истраге, колико је јавности познато, још нису испливале информације о томе.
- Тренутно нема ни индиција, ни доказа да је дечак испољавао стање очајања или самопрезира. Није покушавао самоубиство, колико знамо. Нико од сведока који су досад излазили у јавност са детаљима приче о дечаку убици ничим нису наговестили ништа од овога.
- Дечак убица се јесте у последње време изоловао и затварао у своју собу, коју је делио са сестром, или се закључавао у тоалету стана, како је у полицији сведочила његова мајка. Ипак, из исказа мајке се не може закључити да је такво понашање било на нивоу озбиљнијем од уобичајене тинејџерске фазе. Истовремено, засад немамо информације да је у школи или друштву вршњака у континуитету исказивао слично асоцијално понашање.
- Једина карактеристика у којој је дечак убица сличан другим масовним убицама јесте својеврсно осећање одбачености од стане вршњака. У шестом разреду се пожалио мајци да га другари нису позвали на неки рођендан, а сметало му је и што га задиркују јер пуно чита, а не зна добро да игра фудбал. У том периоду је затражио да промени смену када крене у седми разред, јер му средина није одговарала.
Ипак, чак ни то нису тинејџерска понашања која у неком тренутку, у некој мери, није искусила већина родитеља у Србији. Јесу ствари за бригу и реаговање, али не и аларми који би указали да се ради о потенцијалном масовном убици.
Можда ће будућа истрага открити неке детаље из детињства дечака из "Рибникара" која би нас упутила на другачији закључак, али засад је очигледно да он драстично одскаче од уобичајеног профила починиоца масовног злочина.
Детаљ 3: Шта се догађало у минутима после масакра
Досад смо говорили о детаљима по којима је дечак убица из "Рибникара" више или углавном мање сличан другим највећим масовним убицама у историји. Али постоји и једна по којој је очигледно и апсолутно другачији.
Према незваничним подацима, 23 особе у историји су починиле масовна убиства 10 или више особа у вртићима, школама и на универзитетима широм света. Од тог броја:
- 17 нападача се убило после масакра,
- 3 нападача су ухапшени током бекства или окршаја са полицијом,
- 2 нападача су убијена у окршајима са полицијом,
- само 1 (један) је после масакра сам себе разоружао, мирно сео и лично позвао полицију да дође по њега.
Тај један је управо дечак убица из ВИИ/2 разреда Основне школе "Владислав Рибникар" на Врачару, у Београду.
Већ поменути истраживачи профила масовних убица, Џилијан Питерсон и Џејмс Дензли, кажу да су масакри у школама најчешће и "чинови насилног самоубиства", јер се огромна већина нападача на крају убије.
Њихово истраживање је показало да масовне убице у скоро свим случајевима организују масакре као свој завршни чин, као велики одлазак са сцене; да иду не само да би убили друге, него да би и сами на крају били убијени.
Насупрот свима њима, дечак убица је кобног јутра кренуо у школу са јасном намером да нипошто не буде убијен. После масакра је плански позвао полицију и пријавио сам себе, па сео, испразнио оружје и раставио га, очигледно у намери да првим полицајцима на месту трагедије не да ни најмањи повод да га убију чак ни у забуни.
