ТРИ ДАНА ДО ВИДОВДАНА - Празник који "отвара очи" - ДЕВОЈКЕ урадите ово како бисте сазнале своју љубавну судбину

За три дана, прецизно 28. јуна, славимо велики празник Видовдан. На Видовдан се избегава игра и певање из поштовања према мртвима, а такође се избегава и рад. Обичај је да се једе зрело воће, а у неким местима се износе и кесе са новцем како би се видело колико је ко постигао у претходној години.

Видовдан је важан и због Косовског боја који се одиграо 1389. године. Тај догађај се везује за јунаке који су погинули на Косову, као што је кнез Лазар, и многи Срби чувају сећање на њих.

Видовдан представља спој историјских сећања и народних обичаја и веровања, као и паганског култа старог словенског божанства Вида.

Вид је био врховно божанство, сматран "Богом над боговима", док су други богови били полубогови. Веровано је да је Вид свевидеће божанство, па се Видовдан сматра и празником за очи, који "отвара очи".

Ритуали који су се изводили на Видовдан су били усмерени ка ономе што ће се тог дана видети, верујући да ће то донети каснији успех.

На Видовдан се гатало и прорицало, посебно девојке које су се надале да ће видети будућег изабраника.

Неудате девојке, уочи Видовдана, би требало да узму парче хлеба, видову траву и мало соли и све то ставе испод јастука. Затим би требало да изговоре:

“Виде, Виде! Тако ти соли и хлеба, земље и неба, кажи ми ко ће ми бити суђен. Нека ми изађе на сан”.

Постојале су различите методе, попут брања црвеног и плавог цвећа уочи Видовдана и стављања под јастук уз одређене молитве.

Уочи Видовдана удате жене треба да наберу видову травку и да је ставе под јастук. Оно што буду те ноћи сањале, то ће им се и остварити.

Верује се да је Видова трава имала моћ да доведе будућег мужа у сан неудатим девојкама.

Постоје и различити обичаји, попут устајања пре зоре, умивања видовком водом и посматрања временских услова тог дана.

Српска православна црква је Видовдан уврстила као празник у своје календаре тек 1892. године, стављајући га поред пророка Амоса и кнеза Лазара.

Овај празник представља спој историјске стварности и народних обичаја и веровања, истичући косовски мит као један од најзначајнијих елемената српске националне свести.

Видовдан је дан који се дубоко укоренио у српску културу и идентитет. То је прилика да се сећамо прошлости, херојских дела и жртава које су наши преци поднели.

Многи старији људи воле да причају о кнезу Лазар и јунацима који су се борили на Косову. На овај дан, у многим местима, постоји обичај да се остаје будан и посматра река која тачно у поноћ постаје црвена, као симбол сећања на све српске борце који су пали у борби за отаџбину.

Видовдан је прилика за молитву и духовност. Многи верници посећују цркве и манастире како би се помолили и изразили поштовање према светом Виду.

Молитве су важан део овог празника, а верници изговарају речи: "Свети Виде невиђени, дај ми вид док сам жив!"

Такође, Видовдан је дан када се избегава сваки рад, а уместо тога се ужива у природи и окупљању с породицом. Многи људи проводе време у природи, шетајући или пикникујући, док други посећују родбину и пријатеље.

Овај празник је прилика да се окупе најмилији и проведе време заједно.

Видовдан је празник који доноси и наду за будућност. Кроз различите обичаје и веровања, као што је гатање и прорицање, људи изражавају своју жељу за срећом, љубављу и успехом у наредном периоду.

На крају, Видовдан је празник који обједињује историјску важност, духовност, породично окупљање и наду за боље сутра. Он носи са собом богату традицију и симболику која је важна за српски народ.

Кроз различите обичаје, молитве и сећање на Косовски бој, Видовдан остаје дубоко укорењен у срцима и душама српског народа.