TRI DANA DO VIDOVDANA - Praznik koji "otvara oči" - DEVOJKE uradite ovo kako biste saznale svoju ljubavnu sudbinu

Za tri dana, precizno 28. juna, slavimo veliki praznik Vidovdan. Na Vidovdan se izbegava igra i pevanje iz poštovanja prema mrtvima, a takođe se izbegava i rad. Običaj je da se jede zrelo voće, a u nekim mestima se iznose i kese sa novcem kako bi se videlo koliko je ko postigao u prethodnoj godini.

Vidovdan je važan i zbog Kosovskog boja koji se odigrao 1389. godine. Taj događaj se vezuje za junake koji su poginuli na Kosovu, kao što je knez Lazar, i mnogi Srbi čuvaju sećanje na njih.

Vidovdan predstavlja spoj istorijskih sećanja i narodnih običaja i verovanja, kao i paganskog kulta starog slovenskog božanstva Vida.

Vid je bio vrhovno božanstvo, smatran "Bogom nad bogovima", dok su drugi bogovi bili polubogovi. Verovano je da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra i praznikom za oči, koji "otvara oči".

Rituali koji su se izvodili na Vidovdan su bili usmereni ka onome što će se tog dana videti, verujući da će to doneti kasniji uspeh.

Na Vidovdan se gatalo i proricalo, posebno devojke koje su se nadale da će videti budućeg izabranika.

Neudate devojke, uoči Vidovdana, bi trebalo da uzmu parče hleba, vidovu travu i malo soli i sve to stave ispod jastuka. Zatim bi trebalo da izgovore:

“Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen. Neka mi izađe na san”.

Postojale su različite metode, poput branja crvenog i plavog cveća uoči Vidovdana i stavljanja pod jastuk uz određene molitve.

Uoči Vidovdana udate žene treba da naberu vidovu travku i da je stave pod jastuk. Ono što budu te noći sanjale, to će im se i ostvariti.

Veruje se da je Vidova trava imala moć da dovede budućeg muža u san neudatim devojkama.

Postoje i različiti običaji, poput ustajanja pre zore, umivanja vidovkom vodom i posmatranja vremenskih uslova tog dana.

Srpska pravoslavna crkva je Vidovdan uvrstila kao praznik u svoje kalendare tek 1892. godine, stavljajući ga pored proroka Amosa i kneza Lazara.

Ovaj praznik predstavlja spoj istorijske stvarnosti i narodnih običaja i verovanja, ističući kosovski mit kao jedan od najznačajnijih elemenata srpske nacionalne svesti.

Vidovdan je dan koji se duboko ukorenio u srpsku kulturu i identitet. To je prilika da se sećamo prošlosti, herojskih dela i žrtava koje su naši preci podneli.

Mnogi stariji ljudi vole da pričaju o knezu Lazar i junacima koji su se borili na Kosovu. Na ovaj dan, u mnogim mestima, postoji običaj da se ostaje budan i posmatra reka koja tačno u ponoć postaje crvena, kao simbol sećanja na sve srpske borce koji su pali u borbi za otadžbinu.

Vidovdan je prilika za molitvu i duhovnost. Mnogi vernici posećuju crkve i manastire kako bi se pomolili i izrazili poštovanje prema svetom Vidu.

Molitve su važan deo ovog praznika, a vernici izgovaraju reči: "Sveti Vide neviđeni, daj mi vid dok sam živ!"

Takođe, Vidovdan je dan kada se izbegava svaki rad, a umesto toga se uživa u prirodi i okupljanju s porodicom. Mnogi ljudi provode vreme u prirodi, šetajući ili piknikujući, dok drugi posećuju rodbinu i prijatelje.

Ovaj praznik je prilika da se okupe najmiliji i provede vreme zajedno.

Vidovdan je praznik koji donosi i nadu za budućnost. Kroz različite običaje i verovanja, kao što je gatanje i proricanje, ljudi izražavaju svoju želju za srećom, ljubavlju i uspehom u narednom periodu.

Na kraju, Vidovdan je praznik koji objedinjuje istorijsku važnost, duhovnost, porodično okupljanje i nadu za bolje sutra. On nosi sa sobom bogatu tradiciju i simboliku koja je važna za srpski narod.

Kroz različite običaje, molitve i sećanje na Kosovski boj, Vidovdan ostaje duboko ukorenjen u srcima i dušama srpskog naroda.