Уопште није предвиђено да се зову "Отписани" - Ово је првобитно име култне серије, све објављено неколико месеци пре премијере
Нико није ни слутио колико ће популарна бити ова серија, а у то време млади глумци озбиљно су се припремали за улоге које су им додељене.
Сви који су волели и даље воле легендарну серију "Отписани", чије се епизоде поново емитују ремастеризоване, на Радио телевизији Србије, а можете је пратити и на њиховом Јутјуб каналу, сигурно су заинтересовани да сазнају нове детаље са снимања и везано за ликове који су обележили ово телевизијско остварење.
Преносимо вам интервју који је написао Драгутин Милановић, објављен је у јуну 1973. године, а пренео га је Yugopapir. На овај начин сазнаћете и да је серија првобитно требала да се зове нешто другачије, али и како су главни ликови гледали на читав пројекат пре него што је постао популаран међу генерацијама које долазе.
Екипа која је водила Радио телевизију Београд, а то су тада били озбиљни људи, је видела да ће првобитни назив серије негативно да се одрази на гледаоце, да ће да буду јако разочарани, и онда су тражили да се промени сценарио и серија преиначи у „Отписане“.
Текст преносимо у целости.
Иако ће до појаве серије "Петорица отписаних" на малом екрану протећи још годину и по дана, већ сада може мирно да се прогнозира да ће то бити изузетно гледан део телевизијског програма и да ће можда и премашити неке досадашње рекорде у броју гледалаца.
Испитивања публике одавно показују да је филмски програм на телевизији у просеку најгледанији, да су серијски филмови популарнији од осталих, а да домаћи играни филмови редовно привлаче више гледалаца него страни. Ратна тематика на филму такође спада у најгледаније.
"Петорица отписаних" су управо серија која у себи сједињује ове три компоненте. Телевизија Београд је повукла добар потез када је одлучила да уђе у овај велики подухват и сада једино од реализације зависи да ли ће се очекивања испунити.
Пре недељу дана, на обали Саве, близу Обреновца, окупио се главни део велике екипе.
Прва клапа пала је пред многобројним новинарима и фоторепортерима.
У кадар су ушла четворица скојеваца (Драган Николић, Владан Холец и Чеда Петровић и Мики Манојловић), камера је зазујала и тиме је почео посао који ће трајати пуних шест месеци.
"Петорица отписаних" су петровица скојеваца чије је подвиге у окупираном Београду 1941. описао Драган Марковић. Њихове акције, диверзије и организовани отпор ометали су непријатеља када је најмање очекивао.
"Године 1955. објавио сам књигу "Забрањени живот" и то је инспирација за ову серију. Догађаји се не подударају. Покушао сам да прикажем атмосферу окупације у Београду, отпор непријатељу и ту легендарну генерацију која је за Београд много значила", каже Марковић.
"Пишући, нисам размишљао о глумцима који би играли те младиће, али сам потпуно задовољан избором редитеља Александра Ђорђевића. То су млади глумци и верујем да ће играти страствено, као што су били и скојевци чије судбине тумаче...", додаје.
Телевизијски гледаоци изненадиће се ових дана када у новинама угледају кратко потшишаног Драгана Николића без шармантних бркова "ала Марк Шпиц", са којима се појављује у серији "Образ уз образ".
Приметно расположен, Драган каже:
"Надам се да ће ово бити добра серија. Има материјала који свима обећава добре улоге и верујем да ћемо успети".
Не рачунајући "Летове који се памте" и "Кад сам био војник", серије које су, како рече уредник Филмске редакције Телевизије Београд Љубомир Радичевић, биле спорадичног карактера, ово је прва филмска серија београдског ТВ студија. И то је само почетак.
"Убудуће ћемо редовно у току сезоне имати и једну домаћу филмску серију. Тиме ће наш репертоар, који се састоји од страног серијског филма и домаћег играног, добити трећу димензију. Избегаваћемо досадашњу ситуацију да имамо искључиво инострану серију", каже Радичевић.
Додаје како ће тако добити и веома важну карику и на идејно - естетском плану репертоара. Њихова настојања су ово: неговање традиције НОБ, савремене теме и литерарна класика.
"Отписане" ће прво видети публика у биоскопу, јер се серија снима по систему који је опробан у иностранству.
Уводна епизода снима се са два различита завршетка: један је за биоскоп, а други за ТВ серију.
Публика се на великом екрану упозна са јунацима, а онда из седмице у седмицу прати њихове доживљаје на малом екрану.
"Ово је и почетак, надам се, трајне сарадње кинематографије и телевизије у реализацији оваквих пројеката. Наша политика је да не правимо у кући филмско предузеће већ да идемо у копродукцију са постојећим техничким капацитетима. На тај начин превазилазимо досадашње и у великој мјри без потребе драматизоване сукобе и неспоразуме", додао је Радичевић.
Међу онима који играју скојевце, телевизијској публици су најмање познати Владан Холец и Мики Манојловић.
Изменио се и изнутра
Али и њих чека оно што су доживљавали сви јунаци ТВ серија: велика популарност.
Холец је дипломирао прошле године у класи Миленка Маричића на београдској Академији. Има статус слободног уметника:
"Практично дебитујем на телевизији. Играм Милета, негативца... Кад сам пре два месеца сазнао да ћу играти, потшишао сам се, до данас ослабио седам - осам кила, изменио се споља, а неки пријатељи кажу и изнутра. То ми је чак драгоцено, јер значи да је први део припрема добро протекао."
Мики Манојловић је члан Народног позоришта у Београду, а и њему је ово прва већа улога на телевизији.
"Ја сам у серији Паја. Рушим мостове, возове... Бит ће то добра серија, јер смо сви спремни да добро радимо", каже.
За редитеља Александра Ђорђевића сви кажу да се изузетно добро припремио за овај свој, досад најобимнији посао. Сви верују у њега.
У оној гужви која је тако ретка у ово време филмске беспарице, остали смо без његове речи. Сачекаћемо - његово дело. Прву епизоду видећемо 20. октобра 1974. године.