АКО ЖЕЛИТЕ ДОБРО СВОЈОЈ ДЕЦИ, ПОТРАЖИТЕ ПОМОЋ! Постпорођајна депресија уништава будућност вашег малишана, а ЕВО и како
Постпорођајна депресија јавља се код многих жена, а ако се не лечи, може угрозити породичне односе и ментално здравље малишана. Очеви такође трпе, јер су принуђени да балансирају између потреба исцрпљене жене и запостављеног детета
Једна од десет жена има симптоме постпорођајне депресије. Без правилног третмана већина не успева да се стабилизује у наредних 365 дана. Свака од њих има велике шансе да у наредних пет година утоне у тежи облик депресије.
Деца чије мајке пате од постпорођајне депресије непосредно након порођаја изложена су већем ризику од развоја емоционалних, друштвених, а касније и академских проблема током младости, извештавају психолози.
ОПРЕЗ! НА БАЗЕНИМА ВАМ ПРЕТЕ ОВЕ ИНФЕКЦИЈЕ: Стручњаци објаснили који је ЈЕДИНИ начин да их спречите
УЉЕ СЕ овако КВАРИ: Домаћице ЧУВАЈУ ову намирницу на ПОГРЕШАН НАЧИН, а у овом РОКУ мора да се ПОТРОШИ
СВАКО ЈУТРО И ВЕЧЕ УЗИМАЈТЕ ОВУ МОЋНУ МЕШАВИНУ: Јача имунитет у рекордном року
Америчка недавно објављена седмогодишња студија, која је пратила мајке и њихово потомство од пре зачећа па све док деца нису напунила 5 година, прва је која показује како промене у нивоу депресије мајки током времена могу утицати на понашање у раном детињству и опште емоционално стање.
За дводелну студију, истраживачи су прво анализирали податке од 362 жене, од којих је већина била са ниским примањима. Мреже за здравље деце у заједници, сарадње између здравствених научника са УЦЛА и других институција, заједно са партнерима у заједници, која је истраживала диспаритете у здрављу мајки и деце међу сиромашним и мањинским породицама.
Жене, од којих су све већ имале једно мало дете, праћене су током наредне трудноће и интервјуисане су у четири наврата о њиховим симптомима депресије -једном пре трудноће, два пута током трудноће и поново отприлике три месеца након рођења бебе - са истраживачима који прате како су се ови симптоми мењали током времена.
Нешто мање од 75 одсто жена је пријавило благе симптоме депресије који се нису променили током периода истраживања, док је 12 одсто имало блаже симптоме који су се значајно појачали, а 7 одсто је имало упорно интензивиране симптоме.
У другом делу студије, истраживачи су пратили 125 ових жена неколико година касније. Када су њихова деца имала 4 године или су била предшколског узраста, а од мајки се тражило да детаљно опишу темперамент и понашање свог детета - посебно њихова искуства емоционалног стреса и њихову способност да регулишу своје емоције.
Затим, са 5 година, деца су обављала задатак који је захтевао фокус и пажњу. Гледајући иПад екран који приказује низ риба, од њих је затражено да идентификују правац у коме је риба у средини била окренута, игноришући правац свих осталих риба. Виши резултати на овом задатку одражавају већу способност концентрације и инхибирања пажње на околне стимулусе, рекао је Rinne.
Деца мајки чија се депресија пооштрила од пре зачећа до постпорођајног периода имала су знатно лошији рад на рачунару од оних чије су мајке пријављивале константно благе симптоме депресије. Занимљиво је да није било разлика у перформансама између деце чије су мајке имале константно изражену депресију и оне чије су мајке имале константно блажи обик депресије.
Ова студија сугерише да образац све веће депресије може негативно утицати на децу - рекла је ауторка Кристин Данкел Шетер, угледни професор психологије и психијатрије на УЦЛА, која је имала водећу улогу у дизајну студија и развоју интервјуа. Она је напоменула да нису сва ова деца предодређена за проблеме, али је нагласила да су у већем ризику од социо-емоционалних и бихевиоралних проблема и потршкоћа у школи.
Деца чије су мајке стално пријављивале слабе симптоме депресије нису у опасности.
- Маме које доживљавају депресију или стрес више пута треба да знају какве ефекте ово може имати на малу децу - додла је Шетер.
- Оне могу да траже процену и лечење од лекара или стручњака за ментално здравље за своју децу и себе.
Лечење постпорођајне депресије
Први корак у лечењу је, због осуде средине и личног доживљаја слабости ако се затражи помоћ, најтежи. Зато најчешће прођу месеци док породиља не схвати да даље заиста не може сама. Али, када се осмели да се обрати стручном лицу, креће да доживљава себе као јаку особу која је решена да се бори, а не пасивно прихвата да јој ствари измичу контроли. То доноси олакшање и покреће оптимизам. Ситуација је много лагоднија ако се у психотерапијски процес укључи и партнер, јер чињеница да на овом путу има подршку делује благотворно.
- Долазак детета у породицу представља значајно емоционално и психолошко прилагођавање, а оно може укључивати и радост и потешкоће - рекао је Рајн.
- Депресија мајке је једна од најчешћих компликација трудноће и периода након порођаја.
Налази студије, рекао је Рајн, подржавају "важност свеобухватне заштите менталног здравља у више периода репродуктивног животног тока", почевши чак и пре трудноће и настављајући се након тога - посебно за мајке које у било ком тренутку осећају изражену узнемиреност.
Ако је мајка депресивна, али превише заузета да би посетила доктора или терапеута, можда ће моћи да пронађе помоћ путем специјализованих апликација на интернету. Новији облици дигиталног лечења менталног здравља такође могу бити ефикасни.
У сваком случају, подршка је кључна за лечење било које менталне болести, па тако и постпорођајне депресије.