БЕЗ ДИЈЕТЕ, ТЕЛЕФОНА И ЛЕКОВА! Опоравите свој организам на потпуно НЕВЕРОВАТАН НАЧИН: Детоксикација очас посла!

Након прошлог чланка, у коме сам предлагао да вежбамо ништаш, мало сам читао и дошао до биохемијске позадине времена које треба да посветимо себи.

Већина нас нема проблема да истражује на телефону разне садржаје или се "дружи" на социјалним мрежама, некада и по неколико сати. Међутим, све постаје много теже када се треба суочити са озбиљнијим активностима као што су учење или професионално бављење послом. Иако учење и рад на дуге стазе доносе вишеструку корист, људи више уживају у необавезним радњама као што су гледање паметног телефона, видео-игрице, уживање у брзој храни и слично. Логично питање је зашто се људи лако сналазе са свим тим једноставним радњама, а понеки једва да успевају да заврше нешто озбиљније.

Одговор је у допамину, неуротрансмитеру о коме сам већ писао, који је одговоран за жељу у уживању. И зато су нам много привлачније активности које су једноставније, не захтевају велику концентрацију, и чине нас задовољним. Уобичајено је користити шопинг као пример нечега што покреће секрецију допамина. Једноставно, тада се лучи много допамина, због уживања у куповини. С друге стране, многе активности не изазивају код људи слично уживање и тада се лучи мање допамина. Због тога су учење и рад на озбиљним проблемима некада толико напорни и за многе непожељни.

Допамин је очигледно толико моћан да човек често ради и нешто што и није добро за њега, али тренутак уживања не жели да пропусти. На пример, већина људи ће појести парче торте, чак и онда када знају да ће касније имати проблема са вишком калорија, само због тога што ће уживати у тренутку.

Уобичајено је користити шопинг као пример нечега што покреће секрецију допамина

У основи, свака активност која доводи до "награде" утиче на лучење допамина. Чак и само очекивање награде, као код коцкања, утиче на ниво узбуђености и лучења допамина. Зато, ваљда, стално и куцкамо по мобилном не бисмо ли видели жељену поруку. И када помислите да то није важно, подсетио бих вас на чланак о homeostazi.

Дефинисана као својеврсна мудрост тела, homeostaza описује начин на који организам одржава стални ниво температуре и друга витална стања, између осталог и допамин. Наиме, ако потрошимо сувише допамина на дневне активности које нам пружају једноставну забаву, мало ће остати за теже задатке, и зато ћемо их сматрати тешким, досадним и често неостваривим.

Суштина је да треба наћи баланс између забаве и рада, јер ако стално упражњавате активности које вас узбуђују, онда ћете толико подићи ниво рецептора допамина да вас активности које не сматрате претерано занимљивима неће уопште интересовати, а то су управо најтеже ствари које би требало да радите. Активности, као што су учење, рад на послу и слично, често због тога што нису толико забавне, не изазивају довољно лучење допамина и самим тим представљају некоме проблем.

Очигледно треба уравнотежити лучење допамина. И ту долазимо до новог темина који се примењује за много ствари, а то је детоксикација. Да ли је то уопште могуће применити на допамин? Постоји и други термин, а то је фастинг (преведено са енглеског: пост). Јапији из Силицијумске долине то су назвали према компјутерском програму – Допинг фастинг 2.0, зато што су схватили да су толико интоксицирани брзином, сликама и информацијама, да често не могу да опстану без медицинске помоћи.

Због тога се предлаже да се бар један сат сваког дана, један дан у недељи, или викендом, једном месечно, прекине са активностима које луче велике количине допамина. Тада би било важно да се на најмању могућу меру смањи све што изазива брзо задовољство, о чему сам писао у прошлом чланку и феномену ништаш.

Скоро увек заговарам бављење физичком активношћу, одлазак у планине, а пожељно је све што не представља дневну рутину, када се трудите да будете одвојени од технологије, брзе хране и чулних задовољстава. Очекује се да ће се тада број допаминских рецептора смањити, и да ће свако моћи да буде задовољан и с мањим, односно да поврати тзв. флексибилност у понашању.

И да не заборавим, за почетак искључите све аутоматске "нотификације" на мобилном, јер оне не само да вас узнемиравају, већ одају информације о вама онима који желе вашу пажњу због много ствари.

Можда немамо много избора у коришћењу друштвених мрежа, али морамо да научимо како да то чинимо. Планирајте много, али се изборите да некад не радите ништа.