БОЛЕСТ КОЈА СЕ СВЕ БРЖЕ ШИРИ У СРБИЈИ: Овај тип жена је у НАЈВЕЋОЈ ОПАСНОСТИ, обратите пажњу на СИМПТОМЕ
Повећан или смањен рад штитне жлезде може да се открије на време ако обратите пажњу на своје нокте, кожу, косу, падове енергије и концентрације.
Поремећаји рада штитне жлезде све су чешћи проблем међу женама у Србији.
Према подацима из лекарске праксе, ова обољења више не погађају само жене старије од 40 година, као што је претходних година био случај. Заправо, све више средњошколки и студенкиња које на редовном прегледу откривају да им штитна жлезда не функционише како треба.
Метода "ВЕЛИКОГ ПОЉУПЦА": Бивша медицинска сестра показала ТРИК који може за 2 МИНУТА да спаси ЖИВОТ вашег детета
ПОЛА ХОЛИВУДА навијало за Новака: Ево кога је најбољи тенисер ПРВО ЗАГРЛИО, а коју ФИЛМСКУ ГРОМАДУ учио да игра КОЛО
Како су болести штитне жлезде постале масовне, зашто је добијају девојке које су "стално под стресом и затрпане обавезама", како да препознате прве знаке проблема, да ли је потребно одмах започети терапију или сачекати са лековима? На сва ова питања за наш портал одгворила је др Весна Ранковић, специјалиста ендокринологије.
ХАШИМОТО ЈЕ УПОЗОРЕЊЕ
Овај орган који се налази у врату и има облик лептира, задужен је за производњу хормона, подсећа др Весна Ранковић.
"Најчешћи проблем са штитном жлездом који се последњих година јавља и код младих девојака, узраста од 18 до 25 година, јесте хашимото тиреоидитис. Овај поремећај се често појављује као упозорење јер настаје пре развоја већих поремећаја, хипертиреоза и хипотиреозе. Ако се не лечи, хашимото може да доведе до већег поремећаја функције овог органа", каже др Ранковић.
ДОБИЈАЈУ ГА УГЛАВНОМ "ЖЕНЕ КАРИЈЕРИСТИ"
Према досадашњем искуству из лекарске праксе, од хашимота најчешће оболевају особе које се свакодневно излажу стресу, имају велики број обавеза и нездраве навике.
"Хашимото најчешће имају жене које су каријеристи, много раде, живе убрзаним темпом и имају више дневних обавеза и стреса него што је њихово тело у стању да поднесе. Долази до проблема који више није карактеристичан 40. и 50. године живота, већ га имају студенкиње и девојчице које иду у средњу школу, али су оптерећене послом и обавезама", објашњава ендокриниолог Ранковић.
СУВА КОЖА, КРХКИ НОКТИ, ПОЈАЧАНО ЗНОЈЕЊЕ...
Када се не открије на време, хашимото може да пређе у болести као што су хипертиреоза И хипотиреоза. То значи да се хормони производе превише или премало, што утиче на срце, метаболизам и расположење.
"Хипертиреоза настаје када се појачано луче хормони штитне жлезде. Карактеришу га симптоми као што су мршављење упркос јаком апетиту, затим појачано знојење и осећај врућине и када је температура стабилна. Ту су често слабост и умор, заједно са сувом кожом и косом, крхким ноктима, видно избаченим очним јабучицама, отоком на делу врата где се налази штитна жлезда, као и поремећај циклуса и неплодност", објашњава докторка.
ПЕРУТАЊЕ КОЖЕ И СТАЛНА ЈЕЗА
С друге стране, симптоми проблема смањеног рада штитне жлезде који се назива хипотиреоза, знатно су другачији.
"Најчешће се дешава да се жена нагло и брзо угоји, иако је апетит био смањен. Ту је затим опстиципација, бледа и натечена кожа, перутање коже, задржавање воде у телу, осећај сталне хладноће и језе. Није реткост да се код оба проблема са штитном жлездом јави и опадање косе, проблеми са зачећем и висок крвни притисак", каже ендокринолог.
КАКО СЕ ЛЕЧИ?
Хашимото поремећај може да стагнира одређени временски период и да не прелази у озбиљнију болест. У том случају, потребно је додати суплементе, лекове који нису намењени за штитну жлезду и редовно контролисати стање.
"Хашимото може да дужи временски период не пређе у успорен или убрзан рад штитне жлезде. Ипак, то је аларм да се мора комплетно променити начин живота и исхрана. Потребно је избацити нездраву, брзу храну и шећере, док се уз здраву исхрану убацује и селен, углавном у дозама од 100 микрограма", објашњава ендокринолог Ранковић.
Када се дијагностикује неко од обољења штитне жлезде, лекар ће да одлучи да ли је потребно да пацијент узима лекове за штитну жлезду или ће се најпре покушати са другим врстама терапије.
"Терапија је различита за сваког пацијента и одређује се на основу лабораторије, крвне слике и целокупних анализа. Чак и ако су антитела на штитну жлезду повишена, то не мора да значи да ће бити потребна терапија. Такође, превелике дозе лека могу да изазову проблем, због чега су редовне контроле и корекције терапије важне", каже она.
Када је у питању хипертиреоза, често се у терапији користе седативи, који могу да допринесу лечењу.
"Могу да се користе и лекови за регулисање рада срца, такозвани бета блокатори. То може да регулише срчани рад и буде ефикасно. Када се ради о женама које планирају трудноћу, потребно је одмах применити јачу терапију, како би се стање регулисало пре другог стања и порођаја", каже докторка.
