Др Данијела Станишић Срдић из Хемофарма упозорава: Нагле промене времена увећавају ризик од можданог удара

У Србији сваке године око 25 000 људи доживи мождани удар од којих једна трећина умре, једна трећина остане неспособна за самосталан живот, а тек око 7-8.000 пацијената је способно да се врати ранијим активностима. Нажалост, више од 20% оболелих су млађи од 45 година. Број оваквих болесника константно се увећава, а страдају све млађи. Како настаје мождани удар?

•    Мождани удар  је оштећење дела можданог ткива које настаје услед зачепљења крвног суда у мозгу угрушком  то је исхемијски мождани удар, или због пуцања крвног суда и изливом крви у мождано ткиво или мождане опне     то је хеморагијски мождани удар. Код ¾  пацијената који су доживели мождани удар налазимо хипертернзију као кључни фактор ризика. Зато је важно на време открити и лечити повишени крвни притисак. Поред тога, од великог је значаја снижење повишеног холестерола, прекомерне телесне масе, као и престанак пушења и злоупотребе алкохола – упозорава др Данијела Стамнишић Срдић специјалиста клиничке фармакологије и директор Rx портфолија за Западни Балкан, Хемофарм- СТАДА

А колико ови таласи врелих дана или нагле временске промене могу  увећати ризик од можданог удара?

•    Боравак на отвореном у најтоплијем делу дана, када температуре прелазе 30 степени целзијуса, не препоручује се ни здравим људима,  а посебно не хроничним болесницима или старијим особама. У врелим данима изузетно је важно уносити довољно течности. У противном може доћи до губитка  електролита,  а то може бити окидач за аритмије и мождани удар.  Да су високе температуре повезане са већим ризиком од можданог удара потврдили су резултати недавно објављене студије клинике у Аугсбургу.Током периода од 14 година (2006.- 2020.) у поменутој болници су анализирани подаци пацијената са можданим ударом, при чему је уочено да је код већинског броја њих 11.037,  мождани удар наступио управо у месецима највиших температура,  од маја до половине септембра – каже наша саговорница.

Студије сугеришу да постоји и веза између наглих временских промена и ризика од можданог удара. Из чувене Мејо клинике упозоравају да   излагање наглом паду температуре увећава ризик од можданог удара кроз промену вискозитета крви и варијације крвног притиска.

•    Крвни притисак је генерално виши зими, а нижи лети. Ниске температуре узрокују привремено сужавање крвних судова па је потребан већи притисак да би се крв кретала кроз сужене крвне судове. Наши крвни судови  реагују при свим наглим променама времена. Такође, опасне су нагле  температурне разлике када током врелих дана улазите у наглашено климатизоване просторије, што је код нас доста често, па са спиљашње температуре од 35  степени, улазите у просторије расхлађене на 18 степени, такви прелази итекако могу бити опасни за појаву пре свега срчаног, али и можданог удара – упозорава Др Станишић Срдић.

Кључна улога превенције

Мождани удар је први узрок инвалидитета у свету и код нас и водећи је узрок деменције. Поред високог крвног притиска који су  још најзначајнији фактори ризика?

•    Нерегулисан високи крвни притисак је одговоран за појаву више од 70% можданих удара,  а важан фактор ризика свакако је постојање коморбидитета, пре свега шећерне болести због познатих нежељених ефеката на крвне судове. Познато је да дијабетичари 5 пута чешће доживљавају инфаркт миокарда, напрасну смрт и мождани удар. Срчане болести су такође важан фактор ризика, као и поремећаји метаболизма, гојазност, поремећај липидног статуса, недовољна физичка активност, стрес. На већину ових фактора можемо утицати, и у томе се огледа улога и значај превентиве. -  истиче  наша саговорница и даље указује да  Примарна превенција има кључно место у спречавању појаве цереброваскуларних болести код пацијената са једним или више фактора ризика.

•    Држање под контролом повишеног крвног притиска или дијабетеса, пажња у случају поремећаја срчаног ритма, контрола проходности каротидних артерија,  неки су елементи превентивне заштите од можданог удара. Ту је и велики значај здравствене едукације и усвајања здравих стилова живота, а уједно и подизање свести о важности одговорног понашања пацијената, односно редовног узимања терапије за хроничне болести, одлазак на лекарске контроле, придржавање савета лекара. Дакле учинити све што можемо да се превенира настанак цереброваскуларних болести и њихових компликација.

Лечење као у најразвијенијим земљама

У Србији се спроводе најсавременије терапијске процедуре у лечењу можданог удара и где се акутни мождани удар лечи по првом степену хитности у чему је изједначен са траумом.. Прва јединица за мождани удар са високоспецијализованим тимом лекара и сестара, отворена је у Србији 2005. године на Одељењу ургентне неурологије Клинике за неурологију УКЦС, где се  болесницима пружају  најсавременије дијагностичке и терапијске процедуре и која је послужила као модел за отварање других сличних јединица у Србији.

•    Савремини тзв. нови орални антикоагулантни лекови (НОАК) као што је ривароксабан, имају значајно место у превенцији и лечењу тромбозе и тромбоемболијских компликација. Ту пре свега мислим на њихову примену код пацијената који се подвргавају ортопедским хируршким интервенцијама замене кука или колена, као и код пацијената са одређеним поремећајима срчаног ритма као што је атријална фибрилација, а који носи велики ризик од појаве можданог удара. Предност ових лекова се огледа у чињеници да испољавају ефикасност уз много прихватљивији начин коришћења за пацијента, јер се дају у фиксним дозама и не захтевају рутинско праћење коагулације. Поменути ривароксабан. у поређењу са старим оралним антикоагулантним леком варфарин значајно је безбеднији, јер много ређе доводи до интракранијалног крварења као нежељеног дејства којег се највише плашимо приликом примене антикоагулантне терапије - поручује др Данијела Стамнишић Срдић из Хемофарма. 

Александра Газивода