ГРИП, ПРЕХЛАДА ИЛИ КОРОНА? Ево како да разликујете симптоме

Како нам је стигла сезона грејања, са њом је традиционално започела и сезона прехлада и грипа. Међутим, ове јесени и зиме ће свака повишена температура, кашаљ или упала грла представљати додатни разлог за забринутост и неизбежно питање: да није можда “корона”?

За почетак, потребно је да знамо да и прехлада, и грип и COVID-19 спадају у заразне респираторне болести, али да сваку од њих узрокују различите врсте вируса. Наравно, у случају појаве било каквих симптома респираторних инфекција, увек је најпаметније да затражимо савет лекара и да не покушавамо да се лечимо на своју руку. Ипак, уколико сте забринути јер не знате тачно шта вам је, доносимо вам неколико смерница које могу да вам помогну да препознате да ли је у питању обична прехлада, грип или инфекција коронавирусом.

Симптоми прехладе обично су блажи од симптома грипа и појављују се постепено. Изузетно повишена телесна температура се ретко јавља, а често се јављају симптоми упале горњих дисајних путева, попут упале грла, кијања и цурења из носа. Кашаљ и ако се јави, блажег је интензитета и чешће је продуктиван, а ретко сув.

Грип се, за разлику од прехладе, обично јавља изненада. Најчешћи симптоми укључују телесну температуру изнад 37.8°Ц, грозницу, болове у мишићима, главобољу и исцрпљеност, а ту је и осећај тежине у плућима и кашаљ. У неким случајевима јавља се и цурење и/или запушеност носа, али кијавица обично изостаје. Компликације грипа могу бити упала плућа, кардиолошки и неуролошки проблеми.

Симптоми инфекције актуелним САРС-ЦоВ-2 обликом коронавируса могу бити врло слични симптомима грипа, тако да ова два обољења чак ни лекарима уопште није лако да разликују. Једини симптом који је карактеристичан искључиво за COVID-19 јесте потпуни губитак осећаја мириса и укуса. Код прехладе и грипа може понекад доћи до благог отупљења ових чула, али не у тако драстичној мери.

Особа која развије симптоме COVID-19, такође може добити веома високу температуру, упоран сув кашаљ, имати отежано дисање или кратак дах, осећати исцрпљеност, главобољу и болове у мишићима, а нису неуобичајени ни стомачни проблеми. Нешто су ређи симптоми упале горњих дисајних, путева попут кијања и цурења носа.

Нажалост, иако већина људи заразу коронавирусом практично ни не осети, код одређеног броја оболелих од COVID-19 може доћи до веома озбиљних компликација, попут изузетно тешке упале плућа, јаког акутног респираторног синдрома, отказивања бубрега. Код појединих особа које и успеју да победе тежак облик болести, остају дугорочне последице по функционисање читавог организма.

Ипак, оно што је јако важно да знамо јесте да се симптоми прехлада, грипа и инфекције коронавирусом не манифестују подједнако код свих пацијената, те да увек постоје изузеци од правила, па је једини начин да будемо сигурни да ли имамо COVID-19 – тестирање.

Што се тиче превенције, нажалост, вакцина против коронавируса још је у развоју и сигурно ћемо још неко време чекати на њу. Ипак, важно је чувати се не само од коронавируса, већ и прехладе и грипа, јер свака инфекција може додатно ослабити наш организам.

Оно што је добра ствар јесте то што ове године, као и сваке друге, барем можемо да се заштитимо од грипа и његових компликација – захваљујући вакцини. Штавише, ова пандемија представља разлог више за вакцинацију, јер нам заиста није потребно да оболимо од грипа и његових компликација, што би нас учинило подложнијим у случају инфекције коронавирусом.

Вакцинација се посебно препоручује ако припадате некој од ризичних група за које би компликације услед грипа могле имати велике последице (особе са дијабетесом, хроничним плућним и кардиоваскуларним болестима, старије од 65 година и особе са ослабљеним имунитетом, као што су пацијенти са раком и они који су на терапији која смањује ефикасност имуног система).

Наравно, важно је и поштовати основне мере заштите као што су ношење маски, држање дистанце и редовна хигијена руку и простора. У сваком случају, уколико имате било какве симптоме респираторних инфекција, останите код куће, немојте самостално ићи код лекара или у болнице или користити јавни превоз. Ако сумњате на инфекцију коронавирусом, обратите се дежурном лекару или епидемиологу.