Када узимате АНТИБИОТИК обавезан је и неки пробиотски производ: Проф. Ђорђевић саветује како да изаберете НАЈЕФИКАСНИЈИ И НАЈБЕЗБЕДНИЈИ!

Током првог таласа пандемије Covid-19 велики број људи узимао је антибиотике на своју руку, не консултујући се са лекаром или фармацеутом. Са проф. др Брижитом Ђорђевић, са Катедре за броматологију Фармацеутског факултета Универзитета у Београду, разговарамо о томе какве могу бити последице таквог понашања и да ли је могуће спречити га. 

Антибиотици су уз лекове против болова најчешће коришћени медикаменти, и често су предмет злоупотребе. Иако имају кључну улогу када је у питању лечење инфекција и спашавање живота, они, као и сви други лекови, имају и своја нежељена дејства од којих је најћешћи антибиотски колитис. Дијареја изазвана употребом антибиотика настаје јер антибиотици, не само што спречавају раст и развој лоших микроорганизма, истовремено нарушавају и нормалну цревну флору састављену од добрих бактерија. Због тога је у свим светским препорукама наглашено да када узимате антибиотик обавезно узмете и пробиотски производ.

С обзиром на то да се у нашим апотекама тренутно може наћи више од сто различитих пробиотских производа да ли је важно који од њих ћемо узети? Да ли су сви подједнако ефикасни и безбедни?

Пробиотици су међу најшеће коришћеним дијететским производима, како у Србији, тако и у свету. Бројна истраживања су показала да одређене пробиотске културе могу да помогну у превенцији одређених здравствених стања, али и као подршка већ постојећој терапији. Али нису сви пробиотици ефикасни за све проблеме, конкретно када причамо о антибиотицима, нису сви пробиотици довољно добри када се узимају уз антибиотике.

Као што сте већ напоменули у Србији је регистровано преко сто пробиотских производа, али у превенцији дијареје изазване применом антибиотика, само су одређени сојеви ефикасни.  Један од њих је и пробиотска гљивица Saccharomyces боуларди. Ефикасност и безбедност ове пробиотске кваснице доказана је у бројним клиничким студијама и налази се у свим најважнијим водичима у Европи и свету. 

Оно што се увек посебно наглашава јесте да се само С. Боулардии може узимати у исто време са антибиотицима, јер је као гљивица отпоран на њихово деловање. То не важи за бактеријске пробиотике, јер ће, чак и када га узмете са размаком од неколико сати, антибиотик деловати на добре бактерије и смањити ефикасност таквог препарата.  Због тога је пацијенту који долази у апотеку са рецептом за антибиотик, потребно препоручити да уз терапију узима и пробиотски производ који садржи квасницу С. Боулардии, напомиње  проф. Ђорђевић. То се између осталог јасно наводи у смерницама које је припремио Фармацеутски факултет Универзитета у Београду. Смернице су засноване на најновијим научним доказима о ефикасности и безбедности пробиотика у одређеним здравственим стањима, и у њима је детаљно наведено у којим се индикацијама и којим дозама могу примењивати одређени пробиотски сојеви.

На које још критеријуме треба обратити пажњу приликом куповине у апотеци? 

Важно је да знамо да су пробиотици живи микроорганизми и самим тим су осетљиви на влагу, кисеоник и температуру. Када су изложени одређеним амбијенталним условима, број пробиотских култура у једној капсули током времена опада. Зато је важно да бирате оне пробиотике код којих произвођач у испису на кутији гарантује да ће се одговарајући број пробиотских сојева очувати све до краја рока употребе, а не само у тренутку паковања, јер од адекватне дозе зависи и ефикасност производа.

Такву стабилност може обезбедити само адекватна амбалажа. Максималну заштиту пробиотским културама и гаранцију одговарајућег потребног броја микророрганизама до краја истека рока трајања, представља заштитна фолија испуњена инертним гасом. Она омотава сваки блистер у кутији препарата. Приликом паковања производа у ову фолију се додаје инертни гас азот, а то доводи до истискивања кисеоника из кесице, што је посебно важно јер су пробиотски сојеви углавном осетљиви на кисеоник. 

Осим антибиотика и пробиотика током пандемије све више је препорука и за суплементацију витамина Д. Зар њега не добијамо довољно од сунца?

Чињеница је да нам многи витамини, па и витамин Д често недостају, како на глобалном, тако и на локалном нивоу. Пре десетак година рађене су студије које су показале да је око трећина испитаника имала значајно ниже вредности витамина Д у крви од нормалних. С обзиром на то да је јасно потврђена веза између витамина Д и имуног статуса организма, као и чињеница да унос витамина Д смањује ризик за настанак респираторних инфекција, овај витамин је од значаја за очување здравља. Међутим, јако је важно да се прати упутство за коришћење производа који у себи садрже витамин Д. Уобичајена доза у храни за посебне медицинске намене је између 1000 и 2000 ИЈ дневно, закључује проф. Брижита Ђорђевић.