Срби НЕ МОГУ без СЛАНИНЕ! Нутриционисткиња СКРЕНУЛА ПАЖЊУ - Сачувајте здравље и линију, бирајте ову врсту
Краљица сухомеснатих производа тема је многих спорова између стручњака, а ево како да знате да нисте претерали!
Српска традиционална кухиња обухвата ризницу укуса и мириса насталу мешавином утицаја разних народа који су пролазили овуда и живели на нашим просторима. Као и у култури уопште, ова фузија различитих утицаја резултирала је оригиналношћу, па богата српска трпеза нуди незаборавне укусе који се само код нас могу осетити.
Спремање хране је посебан део српске традиције и културе. У српским селима кухиња се називала још и "кућа", а централни део је било огњиште, око ког су до касно у ноћ седели укућани и гости и уживали у традиционалмним "грицкалицама" - сланиници и чварцима и све то заливали ракијом.
Како јој само име каже, сланина је обично мастан поткожни слој утовљене свиње који се традиционално суши сваке зиме. Српски "суши" који се сматра и једном од три наша главна медикамента (поред лука и ракије) у народној култури лечи све болести. Шалу на страну, у редовима нутрициониста и лекара врло често се расправља о "лековитости" и штетности сланине. Неки тврде да је здрава, а неки да је веома штетна, међутим, како то обично бива, истина је увек негде на средини.
ДОКТОР УПОЗОРАВА: Путничка дијареја је најчешћи проблем на летовању, ево како да је СПРЕЧИТЕ
СЛАНИНА СКИДА КИЛОГРАМЕ: Једите је и смршаћете 5 килограма за 10 дана
Замолили смо нутриционисткињу и дијететичарку Аниту Алтеров да нам једном засвагда реши мит који се испрео око сланине. Она наводи да је све ствар у умерености и да исхрана треба да буде разноврсна, а то подразумева и масти које чине главни део сланине. На питање да ли је сланина здрава имала је јасан одговор:
- Да, у умереним количинама јесте. Из исхране не треба избацивати ни једну намирницу, уколико не постоје здравствени разлози за то. Сланина је добар извор здравих масти и протеина, као и многих витамина и минерала, каже она и додаје:
- Сланина, због веће количине масти, даје дужи осећај ситости па се може користити и у рестриктивним дијетама. Не треба бринути о мастима из сланине јер половина масти у сланини припада мононезасићеним мастима, тачније садржи олеинску киселину, која је здрава и препоручљива у здравој и правилној исхрани. Сланина је и добар извор омега 3 масних киселина које се углавном налазе у морској риби и орашастом воћу. Морам напоменути да је садржај омега 3 масних киселина већи код сланине домаћих свиња, док је код сланине свиња са фарми мањи и ту преовладавају омега 6 масне киселине. Негативан утицај сланина има уколико се конзумира у већим количинама, због већег садржаја засићених масти и соли и на тај начин повећава ризик од срчаних и бубрежних обољења. Сланина садржи нитрате и нитрите, који могу да делују канцерогено. Зато је најбоље да користите домаћу сланину, где је садржај ових супстанци контролисан, односно не садрже их.
Иако никада то сигурно не бисте помислили, али сланина садржи читав низ витамина и минерала. Нутриционисткиња Анита истиче да су то витамини и минерали који треба свакодневно да се уносе у организам:
- Сланина садржи витамине Б групе, који учествују у метаболичким процесима у организму и битно је да се уносе свакодневно. Неки од њих су ниацин (Б3), пиридоксин (Б6) и биотин (Б7) који учествују у процесу варења угљених хидрата и масти. Од минерала сланина садржи селен који је битан за одржавање здравља штитне жлезде. Поред селена, садржи фосфор, гвожђе, магнезијум, цинк, калијум. Због многих процеса у организму битно ја да уносимо све ове витамине и минерале свакодневно.
Студије су показале да одређени поремећаји менталног здравља као што су депресија, биполарни поремећај, шизофренија и опсесивно-компулзивни поремећај, могу бити погоршани или чак узроковани недостатком аминокиселина. Наравно, сланина није лек за менталне поремећаје, а њена корисна својства делују само као део уравнотежене исхране.
- Занимљиво је да сланина, због већег садржаја аминокиселина, може да помогне у лечењу симптома депресије. Код депресије се често јавља
недостатак неуротрансмитера попут серотонина, допамина, норадреналина, а тело користи аминокиселине да их створи, па на тај начин намирнице богате аминокиселинама помажу. Поред сланине, ту су месо, риба, јаја, млеко и млечни производи од намирница животињског порекла и житарице, језграсто воће, махунарке и семенке од намирница биљног порекла.
Многи мисле да сланина кривац за вишак холестерола, триглицерида и болести каква је мождани удар и зато је избегавају у исхрани. Анита наводи да, уколико је уносите у нормалним количинама, њен учинак на холестерол је минималан, а још више се смањује ако је конзумирате уз неко поврће:
- Сланина, у зависности од врсте може да садржи од 50 -100 мг холестерола на 100 г. Уколико унесете препоручене количине од 30 г, унећете око 15-30 мг холестерола, што је заиста минимално. А ако послушате и мој савет да је једете уз неко поврће које је богато влакнима, онда ће та влакна да упију холестерол и избаце га из организма, тако да је то најбоља опција. А имајте у виду и да је дневни препоручени унос холестерола до 300мг, тако да заиста нема опасности, ако умерено конзумирате сланину, закључује она и додаје уз које још намирнице ју је здраво јести.
- Може да се комбинује са јајима, као добар и квалитетан доручак за почетак дана, обавезно уз унос свежег поврћа које ће да обезебеди и одређену количину биљних влакана уз здраве масти и протеине. Може да се комбинује са оброк салатама у рестриктивним дијетама, како би осећај ситости био већи након конзумирања. Такође, добар је додатак као зачин разним јелима у малим количинама.
Дијететичарка наводи и да само код њих у Војводини има бар 15-ак врсти сланина (сапуњара, панчета, барена сланина, печена сланина, сирова сољена бела сланина, месната сланина) и да је најбоље јести домаћу сушену сланину која нема додате нитрате и нитрте, док је барена штетнија јер садржи нитрате и појачиваче укуса, који су штетни за здравље. Она препоручује да се конзумира до 2 пута недељно, у мањим количинама, око 30г по оброку, јер је веома калорична - У просеку 100г сланине има 500 кцал, а уколико изаберемо масније парче, оно може имати и око 700 кцал на 100г.
Многи се плаше сланине и зато што гоји, али у умереним количинама и са правим додацима не може повећати телесну масу, а чак се препоручује и у многим дијетама:
- Ако се користи у умереним количинама и не свакодневно, не може да утиче на повећање килаже. У умереним количинама је пожељна и у дијетама, због свих састојака које садржи. Такође, пожељна је и у исхрани деце, спортиста, радно анагажованих људи. Особе са високим крвним притиском и бубрежним болестима морају да поведу рачуна о њеном уносу, због веће количине соли.
Анита нам је открила и један фантастичан рецепт за летње дане - паприка са сланином и сиром.
Потребни састојци:
-10 так паприка
- 500г сира (урда или рикота)
- 2 јајета
- 100 г сецкане сланине
- 100 г сецканих маслина
- 50 г млевеног лана
- 50 г сунцокрета
Припрема: Помешати све састојке и напунити паприке. Пећи их 20-25 мин. на 200 степени.