Опрез! ОВО МЕСО НИКАКО НЕ КУПУЈТЕ! Антибиотици и хормони у њему могу озбиљно угрозити ваше ЗДРАВЉЕ
Поведите рачуна о томе шта ви и ваша деца уносите у организам
Бела водњикава пилетина или велико бледуњаво парче свињске крменадле, која није прошарана белом масноћом, сигуран је знак да је такво месо у најмању руку пуно антибиотика, хормона или адитива.
Супруга Маринка Роквића објавила необичан рецепт: Додала БУЂАВИ СИР крушкама и направила ЛУКСУЗАН специјалитет
ЋЕРКА ЈОВАНА МЕМЕДОВИЋА носи шик КАПУТ ОД СТАРОГ ЋЕБЕТА: Погледајте како је њена бака реализовала идеју у ремек-дело
Једино месо за које може да се каже да је безбедно јесте јунетина, али само зато што се ове животиње другачије хране од свиња и пилића, због чега постоје мање шансе да користе сточну храну пуну антибиотика. Упркос томе, треба добро отворити очи када се купује месо, јер ситнице могу да упозоре на неправилности, а и потпуни лаици могу да их уоче и препознају.
Иако је Србија у самом европском врху по потрошњи антибиотика у медицини, што је велики проблем, онај много већи, којег нисмо ни свесни, јесте уношење ових медикамената путем хране. Лекари апелују да су управо антибиотици у месу главни разлог зашто су људи постали све више резистентни на антибиотике, па постоји озбиљна бојазан да људски живот може бити угрожен чак и због баналних бактеријских инфекција.
Антибиотици у сточној храни
Ветеринар и некадашњи начелник републичке ветеринарске инспекције, др Мирослав Стојшић за Курир каже да не постоји месо или производ од меса који је без антибиотика или адитива.
– Ништа од тога није безбедно за децу и одрасле. Све је препуно хормона, емулгатора и антибиотика. Највећи проблем представља употреба антибиотика у сточној храни, који се стављају да би стока боље напредовала и да се животиње не би разбољевале.
Некада су антибиотици могли да се користе само у лечењу животиња. Зна се период каренце, када месо или млеко лечене животиње не сме да се користи. Данас је ситуација потпуно другачија. Сада се стављају мале дозе антибиотика у сточну храну, као нека врста превентиве, које се депонују у месу и бактерије постају отпорне на њих. Људи који једу такво месо, уносе и антибиотике – објашњава др Стојшић.
Као пример, наводи он, фармери у сточну храну стално убацују кокцидиостатике, који се користе када живина добије дијареју.
– И уместо да им то дају највише три дана, живина то једе 30 дана, а последњих пет дана пред клање не. Али он не може да се неутралише за то време, већ остаје у костима и месу. Када живина то једе свакодневно, уништава јој се ткиво штитне жлезде, долази до дисбаланса хормона, и зато се утове до три и више килограма, за само 35 дана. И ако човек једе то месо, до истих оштећења долази и код њега – објашњава Стојшић.
Како препознати које је месо пуно антибиотика
На пример, здрава свињетина има светлу до танме црвене боје у зависности од старости. Масно ткиво је бело, а месо мора да буде прошарано масноћом. Са друге стране, свиња која се хранила сточном храном пуном антибиотика има беличасто месо, и доста је крупније. Обично је такво месо препуно воде, која се и види приликом куповине.
Пилеће месо које је пуно антибиотика и хормона, обично је крупније, мекано је, а након печења, кост се врло лако одваја од меса. Боја меса је бледуњава и такође пуно воде. Насупрот оваквом месу, домаћа пилетина са села је чвршће структуре.
