МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ НА ПРВОМ МЕСТУ: Психијатар, психолог или психотерапеут - где ПОТРАЖИТИ ПОМОЋ када пати наша психа?
У данашњем друштву, суочени с бројним изазовима и стресовима, све већи број људи се суочава с менталним потешкоћама.
Тражење помоћи од психолога или психијатра још увексе сматра табу темом, сматра професор прим. др. сц. Катарина Додиг Ћурковић, специјалиста дечје и адолесцентне психијатрије, форензичке психијатрије и шеф Одељења за дечју и адолесцентну психијатрију.
Да бисмо уопште знали коме да се обратимо, важно је да разумемо разлику између психијатра, психолога и психотерапеута.
- Основна разлика између психијатра и психолога је та што је психијатар лекар, док психолог то није. Психолог завршава Филозофски факултет. Лекар има знање и основно разумевање о функционисању ума и тела, како би могао препознати, лечити и спречити болести. Због тог нивоа образовања, психијатар има право да прописује лекове - каже професор прим. др. сц. Катарина Додиг Ћурковић.
НУТРИЦИОНИСТА УПОЗОРАВА! Сирутку пити само уз НАДЗОР ЛЕКАРА, а ево колико је дозвољено
Једна ротквица, а толико здрава: Ево шта све чини за твоје тело!
Психолог је стручни сарадник у тиму који помаже код лакших сметњи које не захтевају одмах укључивање у психијатријску негу. То је саветодавни рад који има за циљ корекцију одређених понашања и основних уверења.
- Дијагнозу болести и план лечења може осигурати само психијатар као одговорна особа, што је јасно дефинисано Законом о заштити особа са менталним поремећајима. Међутим, противим се претераној психијатризацији лакших сметњи код младих и деце уопште - истиче др. Додиг Ћурковић.
- Правовремена интервенција кроз школске психологе или друге институције може уклонити те сметње или пружити подршку деци у ситуацијама када се осећају несигурно, обесхрабрено или анксиозно - изјавила је.
- Оно што примећујем у пракси је да већина психолога зна када треба упутити неке ситуације или стања психијатру, као што и ми знамо која деца требају даљу обраду, подршку или оснаживање код психолога - додала је.
Што се тиче појма психотерапеута, каже да је он постао сличан инфлуенцеру.
- Данас многи људи мисле да имају одређене титуле, стручност или вештине које их чине тзв. психотерапеутима. Постоје различите терапијске праксе које захтевају одређени ниво предзнања да би се неко укључио у ту едукацију. Међутим, чини ми се да код нас свако преузима право да себе назове психотерапеутом јер још увек постоје многе недоумице које ће се, верујем, у будућности много боље решити - истиче др. Додиг Ћурковић.
- Посебно сам забринута због квази-стручњака који често, због недостатка специјализованих стручњака за младе (попут дечјих и адолесцентних психијатара, психолога, дефектолога), својим сумњивим референцама и стручним квалификацијама чине више штете него користи. Закон о психотерапији би требало јасно дефинисати ко је, на који начин и са којим завршеним терапијским техникама компетентан, укључујући и надзор - додаје.
