Савет уролога: Како превазићи уринарне инфекције?

Ко је у ризику од уринарних инфекција? Истраживања показују да готово 50% жена доживи најмање једну епизоду уринарне инфекције током живота, а око 30% њих пре 24 године живота. Због анатомских разлога, жене су склоније уринарним инфекцијама (близина спољашњег отвора мокраћне цеви анусу), док факторе ризика за настанак уринарних инфекција код жена представљају и сексуални односи, употреба спермицида, промена сексуалног партнера, али и историја уринарних инфекција у детињству и склоност мајке ка уринарним инфекцијама, што указује на наследни механизам.

Када је неопходан преглед лекара? Појава симптома инфекције доњег уринарног тракта је сигнал да се повећа унос течности (преко 1.5 Л дневно) и пацијенткиња може узети лек против болова, као и неки биљни препарат. Тренутак када пацијент обавезно треба да се јави лекару је трајање симптома дуже од два дана, погоршавање симптома, појава болова у слабинама, крви у урину или повишене телесне температуре. Понављане некомпликоване уринарне инфекције или појава компликованих уринарних инфекција су разлог да се пацијент упути урологу, јер захтевају различите методе дијагностиковања и лечења. 

Како се потврђују уринарне инфекције? Минимум испитивања која би требало спровести код пацијента са сумњом на уринарну инфекцију је разговор са пацијентом и анализа урина. У седименту урина се може очекивати повишен број леукоцита и бактерија у мокраћи. У тим ситуацијама пре започињања антибиотске терапије саветује се и уринокултура, када ће бити идентификована бактерија изазивач инфекције, а избор адекватне антибиотске терапије олакшан, јер ћемо знати на које антибиотике је бактерија осетљива. 

Лечење уринарних инфекција: Лечење уринарних инфекција почива на антибиотској терапији.  Некомпликовани циститиси се углавном лече применом антибиотика током краћег временског периода. Код пацијената са компликованим, или понављаним уринарним инфекцијама значајно је имати налаз уринокултуре и антибиограма да би се избор антибиотске терапије могао модификовати на основу осетљивости бактерија на одређене антибиотике. 

Због чега је потребно пажљиво бирати антибиотике? Откриће и примена антимикробних лекова су недвосмислено имали повољан утицај на лечење инфекција код људи. Али претерана, непотребна и неадекватна употреба су довеле до појаве отпорности, пре свега бактерија, на ове групе лекова. Данас антибиотска резистенција представља озбиљан јавно-здравствени проблем.  У циљу избегавања овог проблема потребно је да се антимикробни лекови употребљавају рационално; то се постиже едукацијом медицинских професионалаца, праћењем локалних, националних и интернационалних водича добре клиничке праксе, консултацијама са лекарима специјалистима инфективних болести, клиничких микробиолога и фармаколога, затим праћењем ефеката лечења и локалних профила резистенције одређених микроорганизама на антимикробне лекове. Изостанак ефикасности антибиотика у лечењу уринарних инфекција довело је до повећања значаја алтернативних метода лечења и превенције њиховог настанка.

Биљни производи у третману уринарних инфекција: Последњих година биљни препарати заузимају важно место у третману некомпликованих уринарних инфекција. Остварују позитивне ефекте на уринарне инфекције, притом немају нежељена дејства и клинички су испитани у многим студијама. У циљу рационализације примене антибиотика и спречавања даљег пораста резистанције бактерија на антибиотике постоји повећање интереса научне заједнице за испитивањем алтернативних начина превенције и третмана уринарних инфекција. Досадашња инстраживања су указала да употреба биљних препарата као што је Naturoplex® може помоћи да се тегобе попут бола, пецкања и учесталог мокрења ублаже већ на почетку примене. Такође у комбинацији са антибиотицима његови активни састојци могу убрзати елиминацију Ешерихије и помоћи да се тегобе не понављају.

Мере превенције код понављаних уринарних инфекција Мере превенције понављаних уринарних инфекција поред правилног одржавања личне хигијене јесу и повећан унос течности (преко 1.5 Л дневно), избегавање одлагања мокрења, мокрење након сексуалног односа, брисање од отвора уретре према анусу, ношење памучног веша и избегавање употребе иригатора. Код жена након менопаузе се може саветовати локална употреба крема са естрогеном, примена пробиотских култура на бази Lactobacillus-a  и конзумирање производа од бруснице. У случају неефикасности претходних мера превенције може се приметити и дугорочна антибиотска терапија у мањим дозама или једнократна употреба антибиотика након сваког сексуалног односа уколико је он окидач за уринарну инфекцију.