Смрзнуто, а као свеже: Уз ове намирнице будите здрави и током зиме

Индустријско замрзавање најбољи је начин конзервације, јер се бирају намирнице које су достигле максимум концентрације својих хранљивих састојака, који се конзервирају у затеченим количинама

Како се ближи зима, свеже воће и поврће постаје мање доступно, како због сезоне, тако и због високих цена.

А Срби генерално једу значајно мање ових намирница него што су препоруке – мање од половине свих испитаника укључених у национално истраживање свакодневно једе неко свеже воће или поврће, да не помињем количине које су апсолутно мале.

А све препоруке кажу да су ти специфични фитонутријенти и антиоксиданси незаобилазни у превенцији, али и контроли дијабетеса, обољења срца, карцинома, гојазности, да набројим само неколико масовних незаразних болести.

И Ковид-19, као нова епидемија, тражи да исхрана не оскудева у овим намирницама, не само због довољног уноса витамина Ц, него и свих антиоксиданаса који битно смањују негативне последице таквог упалног процеса – неутралишући продукте инфламације.

Кад кажемо свеже поврће и воће, треба да знамо да оно што купимо на пијаци или у радњи, није оно што неко набере у својој башти. И кад је набрано у идеалним условима, прође бар неколико дана у транспорту, а да не помињем да се већина бере пре него што сазри до краја, те се оставља да заврши тај процес у магацину, транспорту итд.

Истраживања кажу да одмах након бербе количина влаге и витамина Ц брзо опада, а након само три дана чувања у фрижидеру концентрације многих хранљивих материја битно су ниже него у истим производима који су били замрзнути пар месеци.

Замрзнуто као свеже

Индустријско замрзавање, према многим стручњацима, најбољи је начин конзервације. Шта је то различито?

За почетак, бирају се намирнице које су идеално сазреле, значи достигле максимум концентрације својих хранљивих састојака. Иако током процеса бланширања – краткотрајног излагања високим температурама које убијају већину присутних микроорганизама, неки део Ц и Б витамина бива уништен, али остаје довољно и њих, и многих других важних састојака. А процес дубоког замрзавања их конзервира у тим затеченим количинама и тако остаје до краја.

За већину, то је баш дуг период, више од шест месеци, годину дана и слично. Те затечене концентрације незнатно су мање него у свежим производима који стигну до припреме и употребе.

При томе им се не додају ни со, ни шећер, ни бројни други адитиви од којих многи у тим концентрацијама могу имати видљиве штетне ефекте по здравље. Само да поменем киселе краставчиће у теглама, иначе сјајну нискокалоричну и влакнима богату намирницу, без лоших својстава – кад је свежа.

Током процеса конзервирања, натријум од 2 мг нарасте на 2000 мг! Није грешка – хиљаду пута се повећа, а сви већ знају како то делује на крвни притисак.

Остатак текста прочитајте на tosamja.media.