Српски тренер ИМАО ИНФАРКТ, спасла га 2 стента - НИЈЕ имао симптоме, само огромно ЖАРЕЊЕ у грудима

"Нисам имао никакве симптоме. То се десило изненада, током ноћи око пола 12. Тај дан ми је био уобичајен, радио сам, касније сам се видео са пријатељима, никакав стрес. Осетио сам неку врелину, као да ми је неко вулканску лаву ставио на груди. И од тог тренутка сам постепено осећао све јачи бол, као да ме неко боде директно у срце", каже Милан Лешњак (48) фудбалски тренер и директор омладинске школе ФК Чукарички који је прошле године доживео инфаркт миокарда.

"Одмах сам позвао Хитну помоћ и они су ме превезли у Институт за кардиоваскулерне болести Дедиње, који је био дежурна болница. Те ноћи добио сам два стента која су ми спасила живот. Имао сам среће. Цео живот се бавим спортом, професионално сам играо фудбал. Нисам неко ко има лоше навике, живим поприлично здраво, али ето, десило ми се. Сада редовно пијем терапију, контролишем се и идем код лекара", каже Лешњак који се придружио кампањи "У ритму чуке" коју је покренуло Удружење пацијената за борбу против срчаног удара "Моја друга шанса".

Кардиоваскуларне болести су водећи узрок смрти у свету и односе више живота него сви облици малигнитета заједно. У 4 од 5 случајева кардиоваскуларних смрти узрок је атеросклеротска кардиоваскуларна болест. Један од главних фактора ризика за развој ове болести је повишен ниво ЛДЛ холестерола, као и дужина трајања изложености овом фактору. Ипак, охрабрујуће је да 80 одсто раних кардиоваскуларних догађаја може да се спречи, посебно бољом контролом ЛДЛ холестерола, фактора ризика који најлакше може да се промени.

"Најзначајнији фактор ризика за развој кардиоваскуларног догађаја јесу нерегулисане вредности липида у крви. Сматра се да су они много ризичнији фактор од цигарета, физичке неактивности, хипертензије и дијабетеса. Напредовање атеросклерозе пацијент не осећа, нема тегобе, док се у крвним судовима стварају плакови. Ако наши пацијенти не воде рачуна, првенствено о ЛДЛ холестеролу, сврставају се у категорију особа које имају знатно већи ризик за рано добијање нежељених кардиолошких болести", упозорава проф. др Драган Симић, кардиолог, председник Удружења кардиолога Србије и додаје:

"Конкретно, свака одрасла особа би требало да има ЛДЛ холестерол испод 3 mmol/l, а пожељно би било да тај ЛДЛ холестерол буде и испод 2mmol/l. Ако особа, на пример, има просечно ЛДЛ холестерол 3,37 mmol/l, што је 20 одсто изнад горње дозвољене границе, треба да зна да има 18 одсто већу шансу да добије неки већи кардиолошки догађај. Вредност ЛДЛ холестерола директно је у корелацији са шансом да се добије срчани или мождани инфаркт, па тако особе које су већ имале неки кардиолошки догађај или имају уграђен стент или бајпас, вредности ЛДЛ холестерола не смеју им прелазити изнад 1,4 mmol/l", објашњава проф. др Симић.

Сваки доктор, кардиолог - интерниста, треба да уради тзв. процену персоналног ризико фактора код сваког пацијента, јер је то јако важно у даљем приступу лечења. Оно што је такође важно, јесте да сваки кардиолог или интерниста не треба да остане инертан ако пацијент има повишене вредности ЛДЛ холестерола, већ треба да утиче на њега да те вредности снизи променом животног стила и адекватном терапијом.

"Холестерол може да буде повишен због грешке у метаболизму холестерола, који се наслеђује од родитеља, а може да буде повишен и због неодговарајуће исхране. Када говоримо о холестеролу, није нам само важно колико је укупна вредност холестерола, већ која је вредност доброг (ХДЛ) и лошег (ЛДЛ), као и триглицерида. Оно што нас посебно занима, јесте однос између доброг и лошег холестерола, односно што су вредности доброг холестерола мање, а лошег холестерола веће, то је већи ризик од кардиоваскуларне болести, пре свега атеросклерозе.

Оно што свакако саветујемо јесте да се до 40. године барем једном уради тзв. липидни профил, како би се видело колики је заправо тај урођени ризик, јер неке особе имају веома високе вредности холестерола и оне су под ризиком од развоја акутног инфаркта и шлога већ у двадесетим годинама. Помоћу посебних формула рачунамо ризик који, осим вредности холестерола, узима у обзир пол, вредности крвног притиска, као и да ли особа пуши или не. На основу тога добијамо вредности које нам кажу да ли је пацијент под ниским, умереним или високим ризиком од развоја кардиоваскуларног догађаја.

Уколико је пацијент под високим ризиком, онда саветујемо терапију лековима. Прва линија су статини, али уколико је неко имао кардиоваскуларни догађај, уз стандардне лекове, мора узимати и неке новије медикаменте. Однедавно имамо и додатни корак, а то је иновативна терапија са циљаним деловањем на јетру која се дозира два пута годишње, а која омогућава да још већи проценат пацијената достигне своје циљне вредности ЛДЛ холестерола. Надамо се да ће ова иновативна терапија ускоро бити доступна за пацијенте у нашој земљи о трошку здравственог осигурања", објашњава проф. др Петар Оташевић, управник Клинике за кардиологију у Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње.

Пацијенти са повишеним ЛДЛ холестеролом најчешће ништа не осећају и немају никакве симптоме, све док се не догоди неки кардиоваскуларни проблем. Код многих пацијената се повишени холестерол открије тек када доживе инфаркт миокарда. Стога би свако требало да посети свог лекара и провери вредности ЛДЛ холестерола. Први скрининг тест за ЛДЛ холестерол мушкарци би требало да ураде до 35. године, а жене до 45. године живота. Тест се може урадити и раније уколико постоје друге придружене болести или уколико у породици постоје особе које су рано доживеле срчани или мождани удар.

Србија Данас/Мондо, Т.В./Пренела: Ј.Ш.