Трансплантација јетре изводи се када су исцрпљене све остале могућности лечења, објашњава др Бранислав Олуић
Трансплантација или пресађивање јетре је хируршки поступак у којем се терминално болесна јетра замењује здравом јетром донора, а овај захтев се изводи када су исцрпљене све остале могућности лечења болести овог органа
Трансплантација јетре изводи се када су исцрпљене све остале могућности лечења, објашњава др Бранислав Олуић
Трансплантација јетре хируршки је најзахтевнија трансплантација органа. Траје око 5 сати, уколико нема никаквих компликација.
Трансплантација или пресађивање јетре је хируршки поступак у којем се терминално болесна јетра замењује здравом јетром донора, а овај захтев се изводи када су исцрпљене све остале могућности лечења болести овог органа, пише portal https eklinika.rs. Овај хируршки поступак сматра се технички најсложенијом трансплантацијом органа, али је једина метода излечења терминалне болести с обзиром на то да не постоји механичка замена за функционалну јетру, као што је, на пример, дијализа замена за функционисање бубрега.
Две врсте трансплатације јетре
– Постоје две основне врсте трансплантације јетре. Кадаверична – када је јетра добијена од донора органа код којег је установљена мождана смрт, и са живог донора, када се део јетре узме од живог дариваоца и пресади примаоцу, најчешће детету – каже за еКлиника портал асистент др сц. мед Бранислав Олуић, специјалиста опште и трансплантационе хирургије у Ургентном центру Универзитетског клиничког центра Србије. Др Олуић наглашава да је трансплантација јетре врло успешан терапијски метод за лечење акутне инсуфицијенција јетре, односно нагле инсуфицијенције јетре, код особа које немају хроничну болест овог органа. Затим, код декомпензације хронично инсуфицијентне јетре, то јест цирозе јетре с компликацијама, код неоперабилног примарног тумора јетре (унутар специфичних критерија) – хепатоцелуларни карцином, холангиоцелуларни карцином, хепатобластом, и код примарне инсуфицијенције пресађене јетре, након њене претходне трансплантације.
Индикације и контраиндикације
– Важно је разумети разлику између акутне и хроничне инсуфицијенције јетре. Акутни застој јетре догађа се нагло, у року од неколико сати до неколико дана, када особа постаје животно угрожена. Акутни застој јетре може се догодити и код потпуно здраве особе. Најчешћи узроци акутне инсуфицијенције јетре су предозирање парацетамолом и другим лековима као што су антибиотици, нестероидни антиинфламаторни лекови, антиконвулзиви, затим предозирање биљним лековима и додацима исхрани… Узрок су и хепатитис А, хепатитис Б и хепатитис Е, затим инфекција Epstein-Barr вирусом, цитомегаловирусом, као и аутоимуни хепатитис, сепса и шок – наводи др Бранислав Олуић. Једини метод лечења акутне инсуфицијенције јетре, како истиче, када је дошло до тешке некрозе јетре, јесте управо њено пресађивање. Ти болесници, према речима др Олуића, стављају се на листу чекања за трансплантацију јетре по хитном поступку, јер је у свега неколико сати могућ смртни исход.
Цироза јетре мења њену анатомију и функцију
Хронична инсуфицијенције јетре назива се цироза јетре. Хронично оштећење јетре узрокује стварање ожиљног ткива у јетри које мења њену анатомију и функцију.
– Свака хронична болест јетре, ако је нелечена, може довести до цирозе јетре. Међу хроничним болестима јетре, које могу да доведу до цирозе и да захтевају трансплантацију, јесу алкохолна болест јетре, вирусни хепатитиси (хепатитис Б, хепатитис Ц), аутоимуни хепатитис, метаболичке болести (Wilsonova болест, хемокроматоза, неалкохолни стеатохепатитис НАСХ, мањак алфа-1 антитрипсина, тирозинемија, болести одлагања, амилоидоза), холестатске болести јетре (примарни склерозирајући колангитис, примарна билијарна цироза, билијарна атрезија), полицистична болест и васкуларне болести. Нажалост, не могу сви болесници, који имају неку од индикација добити јетру. Из тих разлога су договорена стања код којих се трансплантације јетре не препоручује, јер би сама операција била опаснија за пацијента од могуће трансплантације органа – напомиње саговорник еКлиника портала др Олуић. Према његовим речима, апсолутне контраиндикације за трансплантацију јетре су неповратно оштећење мозга, сепса, малигни тумор, тешка болест срца и плућа, нелечени пацијенти са алкохолном болести јетре без задовољавајућег периода апстиненције (минимално 6 месеци), зависници о дрогама и неконтролисана психијатријска обољења.
Поступак трансплантације јетре
Да би се извела трансплантација јетре, важна је координација бројних тела унутар државе. Када се појави донор, по листи чекања бира се пацијент који ће имати највећу могућу корист од органа.
– За успешну трансплантацију важно је да прође што мање времена од експлатације јетре од донора до примаоца. Време хладне исхемије јетре траје 12 сати, а после тог времена орган није употребљив. Трансплантација јетре хируршки најзахтевнија трансплантација органа. Траје око 5 сати, ако нема компликација. Пацијенту се под општом анестезијом вади болестан орган, након чега се се обавља имплантација нове јетре на истом месту. Ова трансплантација изузетно је сложена јер је хируршки тешко спојити све крвне судове и жучне водове нове јетре с крвним судовима и жучним водовима примоца органа – објашњава др Олуић и додаје:
– Осим саме операције, за успешност процедуре важна је примена имуносупресивних лекова. Имуносупресиви су лекови који смањују имунолошки одговор пацијента како он не би одбацио нову јетру, која је у његовом телу страно тело другачијих карактеристика. Циљ модерне имуносупресивне терапије, након пресађивања јетре, је модулација имуног одговора примаоца како би се спречило одбацивање органа, уз истовремено очување имунолошкег одбрамбеног одговора од малигних болести и инфекција. Имуносупресивна терапија је доживотна, а примарни имуносупресивни лекови су инхибитори калцинеурина (циклоспорин или такролимус), антипролиферативни лекови (азатиоприн или микофенолат-мофетил) и кортикостероиди.
Опоравак и преживљавање након трансплантације
Прве дане након трансплантације јетре пацијент проводи у јединици интензивног лечења, где му се строго надгледају све виталне функције. Непосредно након операције нормално је за очекивати одређени ступањ болова које је могуће контролисати лековима.
– Болови нестају после два до три дана. Након што се стабилизују сви параметри, пацијент се отпушта на одељење и задржава у болници по препоруци лекара. Опоравак након трансплантације јетре је индивидуалан за сваког, а боравак у болници, након трансплантације јетре, у просеку траје око 15 дана. Након тога пацијент је дужан да долази на редовне контроле код лекара – објашњава др Олуић и додаје да пресађивање овог органа омогућује дугорочно преживљење болесника:
– У постотцима то изгледа овако. Чак 85 одсто пацијената преживе годину дана од трансплантације јетре, а 79 одсто њих – 5 година. Овако високи проценти преживљења плод су вишедеценисјког развоја хируршке технике, имуносупресивне терапије и алгоритама одабира болесника и донора, као и врхунске организације трансплантационих центара.
Доживотна терапија имуносупресивима
Ова захтевна хируршка интервенција изразито поправља квалитет живота болесника. Истина, обавезна је доживотна терапија имуносупресивима, као и редовне контроле код надлежног лекара.
– Поред тога, трансплантирани болесници треба да се чувају од инфекција – бактеријских, вирусних и гљивичних, јер им је управо због имуносупресивних лекова нарушен имунолошки систем и обрана од микроорганизама. Морају редовно да одржавају хигијену. Не смеју да се излажу сунцу, нити да иду у соларијум, због ризика за развој карцинома коже. Иначе, након опоравка од трансплантације, пацијенти се враћају својим нормалним физичким активностима, а препоручује им се умерена активност, без претераног напрезања трбушне мускулатуре – саветује др Бранислав Олуић.
Најчешће компликације трансплантације јетре
• хируршке компликације – крварење, тромбоза крвних судова, „пуштање“ жучи на месту припоја главног жучног вода,
• одбацивање трансплантиране јетре (акутно и хронично одбацивање јетре) – лош одговор имунолошког система примаоца на трансплантирани орган
• успорена функција пресађене јетре,
• опортунистичке инфекције (бактерије, вируси, паразити) – због имуносупресивне терапије имунолошки систем је ослабљен те су болесници под пуно већим ризиком од свих инфекција у односу на здраву популацију),
• нежељене последице имуносупресивних лекова – неуролошки испади, инсуфицијенција бубрега, повишен артеријски притисак (артеријска хипертензија), шећерна болест, остеопороза, повишење масноћа у крви.
Листа чекања за трансплантацију јетре
Иначе, када је реч о критеријумима за стављање пацијента на листу чекања за трансплантацију јетре, она су према речима саговорника еКлиника портала, строго дефинисана, а у целини је поступак детаљно регулисан Законом о трансплантацији органа.
– Трансплантацијски тим који се састоји од трансплантацијског хирурга, интернисте и анестезиолога. Након опсежног прегледа пацијента и анализе лабораторијских и осталих налаза, тим доноси писану одлуку о поступку трансплантације. Предуслов за пријаву на листу чекања, према Закону о трансплантацији органа, су да је пацијент држављанин Србије, да је здравствено осигуран, да постоји информативни пристанак пацијента, и на крају – сагласност трансплантацијског тима. Листа за трансплантацију органа није статична. Лекари редовно уносе лабораторијске параметре пацијента како би њихово место на листи одговарало тренутном стању налаза – наводи др Олуић.
Како објашњава, раде се биохемијске анализе (билирубин, креатинин и време коагулације ИНР) помоћу којих се формира МЕЛД бодовни систем за трансплантацију јетре. Циљ МЕЛД-а је објективизирање стање пацијента како би се могли рангирати на листи за трансплантацију јетре, а све то како би се органи доделили што праведније, најугроженијим особама.
Мождана смрт није исто што и кома
Др Бранислав Олуић се осврнуо и на то ко може да буде донор јетре. Напомиње да недостатак разумевања мождане смрти доказано негативно утиче на одлуку породица за донирање органа.
– С обзиром на то кратко ћу објаснити о чему се ту ради. Донор органа је особа којој је утврђена мождана смрт (особа је неповратно мртва јер је мртво мождано стабло – мождана смрт је смрт). Сигурни медицински критеријум мождане смрти је потпуни и коначни престанак мождане циркулације (смрт мозга). Мождана смрт није исто што и кома (најтежи облик бесвесног стања, кома није смрт јер је мождано стабло живо и фукционално) или клиничка смрт (када престану откуцаји срца, али мозак је још жив и могуће је обавити поступак кардиопулмоналну реанимацију) – наглашава др Олуић.
Мождана смрт је, каже, медицински створен појам за особе којима се механичком вентилацијом и применом лекова врши потпора функције дисања и рада срца, док је мозак у потпуности престао да функционише.
– Без присутне функције мозга не постоји живот, а функционисање осталих органа одржава се механички управљањем лекара. Управо зато да би се органи могли трансплантирати. Изузетно је тешко одржавати функционисање срца и прокрвављеност органа када је мозак мртав. Из тих разлога се узимање органа треба што пре обавити након проглашења мождане смрти. И, из тих разлога су регулисани прописи којима се утврђује мождана смрт да би унапред био спречен сваки покушај манипулације. Смрт мозга утврђује се у два узастопна клиничка прегледа, а лекари који утврђују смрт мозга не учествују у узимању и пресађивању органа – објашњава др Олуић и истиче да су најчешћи узроци мождане смрти трауматске повреде главе и тешка спонтана мождана крварење.
Етички захтевна тема
Др Бранислав Олуић сматра да је донирање органа изразито етички захтевна тема, али у сврху алтруизма и општег људског добра, већина људи схвата њену сврху доброчинства.
– Иако наш Закон не прописује обавезу тражења дозволе породице, у пракси се она увек тражи. Дозвола породице задња је степеница у узимању органа. Ако је познат став особе о можданој смрти и трансплантацији органа, лакше се у датом тренутку доноси одлука. Стога је причање о даривању органа потребна да би се изградио заједнички позитиван став према давању органа и помагању другима – истиче саговорник еКлиника портала др Олуић који подсећа да је прва успешна трансплантација јетре обављена 1967. године у Денверу, у Сједињеним Америчким Државама. Данас се у свету годишње обави око 10.000 трансплантација јетре, а тако се постиже једногодишње преживљење у више од 85 одсто болесника.