ЖЕНЕ су у већој ОПАСНОСТИ! Ако осећате ТЕЖИНУ У НОГАМА, умор, нерасположење - можда имате СЕЗОНСКУ ДЕПРЕСИЈУ! Психолог открива главни “ОКИДАЧ“ за ову појаву
Сезонска депресија може да буде индикатор других дубљих психолошких проблема или психичких поремећаја попут ендогене (наследне) депресије, анксиозности и психозе.
Сезонска депресија или ,,сезонски афективни поремећај’’ је облик депресије повезан са променама годишњих доба који се обично појављује и настаје увек у истом периоду сваке године, најчешће у периоду од септембра до почетка пролећа или лета. Процењује се да преко 40 процената одрасле популације испољава један или више симптома депресивног типа, као на пример смањење нивоа енергије, током зимских месеци.
Спољашњи чиниоци су први “окидач” за појаву сезонске депресије, која се на физиолошком плану објашњава и хормонским дисбалансом. Међутим, сезонска депресија може да буде индикатор других дубљих психолошких проблема или психичких поремећаја попут ендогене (наследне) депресије, анксиозности и психозе.
О симптомима, препознавању сезонске депресије и лечењу исте причали смо са Анђелом Абрамовић Нешић, специјалистом медицинске психологије, МА Клиничке психологије и породични, психотерапеутом под супервизијом.
Мањак сунчеве светлости доводи до пада енергије и успорености
- Овај поремећај расположења, осим што се јавља при завршетку лета а са првим данима јесени, карактерише осећај исцрпљености са приметним разликама у начину на који особа “функционише”, у количини животне воље и заинтересованости, у квалитету сна и променама апетита.
Једна од претпоставки је да мањак сунчеве светлости дестимулише мождани хипоталамус који је иначе одговоран за равнотежу афекта, што резултира већим лучењем хормона мелатонина а смањеном производњом серотонина и допамина. Мелатонин изазива летаргичност, пад енергије и успореност, док су серотонин и допамин покретачки хормони који активирају организам до стабилног нивоа енергичности, заинтересованости и способности за адаптацију - рекла је за портал Србија Данас Анђела Абрамовић Нешић.
Ова група људи је подложнија сезонској депресији
- Првенствено, подложнији су људи који имају генетску предиспозицију за поремећаје расположења, тачније, неко од блиских сродника је лечен или је имао сипмтоме депресије или су и сами искусили наведено стање.
Такође је примећено да се чешће јавља у људи с мало блиских међуљудских односа или код растављених и разведених, са мањком социјалне подршке. Зашто је то тако? Неписано је правило да се са хладнијим временом људи слабије крећу, друже, окупљају, те људи који немају партнере или су усамљени буду још усамљенији у овом периоду - додала је она
Жене су у већој опасности
- У 4–10 процената случајева и чешћа је код жена и млађих особа, мада се може јавити у било којој животној доби - истиче Анђела.
Симптоми сезонске депресије
- Јавља се снижено расположење, губитак интереса и задовољства у свакодневним активностима (анхедонија), осећај смањења енергије, односно појачано замарање, психомоторно успорење, сметње спавања, осећај кривице, као и смањено самопоштовање, осећај немоћи, боли и тежине у екстремитетима. Ниво активности се смањује и постоји све већа потреба да време проводимо у кревету.
Како себи помоћи?
* Боравак у природи што више, шетње у шуми, парку. Свеж ваздух и природна светлост увек имају позитиван утицај на организам.
* Физичка активност која не мора нужно да буде одлазак у теретану и неки спорт (нпр. сређивање стана, брза шетња и слично).
* Разговор са пријатељима на омиљеном месту – изађите из куће.
* Рад на промени негативног погледа на себе, друге и свет
* Разговор са стручном особом. Ако ништа што сте до сада пробали не даје резултате, размислите о томе да поразговарате са стручном особом која ће вам помоћи да лакше дочекате лепо време.
Лечење је у сваком случају мултидисциплинарно, те се терапија може састојати од фармаколошког лечења, психотерапије, терапије светлом, али једнако је важно да пацијент буде искрен сам са собом, те да ради на решавању проблема и неразрешених ситуација који доводе до појаве депресивних симптома. Дакле, јако је важно да људи освесте и признају своја осећања - закључила је Анђела Абрамовић Нешић, специјалиста медицинске психологије.