ŽENE su u većoj OPASNOSTI! Ako osećate TEŽINU U NOGAMA, umor, neraspoloženje - možda imate SEZONSKU DEPRESIJU! Psiholog otkriva glavni “OKIDAČ“ za ovu pojavu

Sezonska depresija ili ,,sezonski afektivni poremećaj’’ je oblik depresije povezan sa promenama godišnjih doba koji se obično pojavljuje i nastaje uvek u istom periodu svake godine, najčešće u periodu od septembra do početka proleća ili leta. Procenjuje se da preko 40 procenata odrasle populacije ispoljava jedan ili više simptoma depresivnog tipa, kao na primer smanjenje nivoa energije, tokom zimskih meseci.

Spoljašnji činioci su prvi “okidač” za pojavu sezonske depresije, koja se na fiziološkom planu objašnjava i hormonskim disbalansom. Međutim, sezonska depresija može da bude indikator drugih  dubljih psiholoških problema ili psihičkih poremećaja poput endogene (nasledne) depresije, anksioznosti i psihoze.

O simptomima, prepoznavanju sezonske depresije i lečenju iste pričali smo sa Anđelom Abramović Nešić, specijalistom medicinske psihologije, MA Kliničke psihologije i porodični, psihoterapeutom pod supervizijom.

Manjak sunčeve svetlosti dovodi do pada energije i usporenosti

- Ovaj poremećaj raspoloženja, osim što se javlja pri završetku leta a sa prvim danima jeseni, karakteriše osećaj iscrpljenosti sa primetnim razlikama u načinu na koji osoba “funkcioniše”, u količini životne volje i zainteresovanosti, u kvalitetu sna i promenama apetita.

Jedna od pretpostavki je da manjak sunčeve svetlosti destimuliše moždani hipotalamus koji je inače odgovoran za ravnotežu afekta, što rezultira većim lučenjem hormona melatonina a smanjenom proizvodnjom serotonina i dopamina. Melatonin izaziva letargičnost, pad energije i usporenost, dok su serotonin i dopamin pokretački hormoni koji aktiviraju organizam do stabilnog nivoa energičnosti, zainteresovanosti i sposobnosti za adaptaciju - rekla je za portal Srbija Danas Anđela Abramović Nešić.

Ova grupa ljudi je podložnija sezonskoj depresiji

- Prvenstveno, podložniji su ljudi koji imaju genetsku predispoziciju za poremećaje raspoloženja, tačnije, neko od bliskih srodnika je lečen ili je imao sipmtome depresije ili su i sami iskusili navedeno stanje.

Takođe je primećeno da se češće javlja u ljudi s malo bliskih međuljudskih odnosa ili kod rastavljenih i razvedenih, sa manjkom socijalne podrške. Zašto je to tako? Nepisano je pravilo da se sa hladnijim vremenom ljudi slabije kreću, druže, okupljaju, te ljudi koji nemaju partnere ili su usamljeni budu još usamljeniji u ovom periodu - dodala je ona

Žene su u većoj opasnosti

- U 4–10 procenata slučajeva i češća je kod žena i mlađih osoba, mada se može javiti u bilo kojoj životnoj dobi - ističe Anđela.

Simptomi sezonske depresije

- Javlja se sniženo raspoloženje, gubitak interesa i zadovoljstva u svakodnevnim  aktivnostima (anhedonija), osećaj smanjenja energije, odnosno pojačano zamaranje, psihomotorno usporenje, smetnje spavanja, osećaj krivice, kao i smanjeno samopoštovanje, osećaj nemoći, boli i težine u ekstremitetima.  Nivo aktivnosti se smanjuje i postoji sve veća potreba da vreme provodimo u krevetu.

Kako sebi pomoći?

* Boravak u prirodi što više, šetnje u šumi, parku. Svež vazduh i prirodna svetlost uvek imaju pozitivan uticaj na organizam. 
* Fizička aktivnost koja ne mora nužno da bude odlazak u teretanu i neki sport (npr. sređivanje stana, brza šetnja i slično).
* Razgovor sa prijateljima na omiljenom mestu – izađite iz kuće.
* Rad na promeni negativnog pogleda na sebe, druge i svet
* Razgovor sa stručnom osobom. Ako ništa što ste do sada probali ne daje rezultate, razmislite o tome da porazgovarate sa stručnom osobom koja će vam pomoći da lakše dočekate lepo vreme.

Lečenje je u svakom slučaju multidisciplinarno, te se terapija može sastojati od farmakološkog lečenja, psihoterapije, terapije svetlom, ali jednako je važno da pacijent bude iskren sam sa sobom, te da radi na rešavanju problema i nerazrešenih situacija koji dovode do pojave depresivnih simptoma. Dakle, jako je važno da ljudi osveste i priznaju svoja osećanja - zaključila je Anđela Abramović Nešić, specijalista medicinske psihologije.