Ovako se PRAVILNO SLAVI KRSNA SLAVA! Obavezno se služi žito, a evo šta kada neko od članova porodice umre

Mnogi ljudi su u nedoumici kada je pitanje slavljenje rođendana, imendana i nekih pitanja vezanih za krsnu slavu, kao i da li bi trebalo služiti žito sa svaku krsnu slavu ili samo za one svece koji bili živi. Upokojeni patrijarh srpski Pavle, jednom prilikom govorio je o ovome i razrešio sve nedoumice.

Patrijarh Pavle je slavio Lazarevu subotu, koja pada uvek osam dana pre Uskrsa. Evo kako je patrijarh govorio o krsnoj slavi. 

- Kod drugih naroda pravoslavnih, oni slave svoj imendan ili svoj rođendan, a mi, eto, slavimo svoju slavu. U stvari, slava je i imendan i rođendan, ali ne pojedinca, nego cele porodice, celog plemena. Rođendan duhovni, kad su naši preci postali hrišćani, ušli u Crkvu Božiju i na taj način rođeni duhovno. I imendan, jer su se od tada nazvali hrišćani i do danas to bili - objasnio je patrijarh srpski Pavle.

Osnovna obeležja krsne slave ustanovio je Sveti Sava u 13. veku: slavski kolač i vino, slavsko žito i slavska sveća. Od tada se krsna slava prenosi sa oca na sina. U porodicama bez muškog naslednika Slavu bi preuzimao zet, koji ženidbom dođe na miraz. Domazet bi za života tasta i tašte slavio njihovu krsnu slavu, a na dan svoje slave bi samo prekađivao, tj. nosio u crkvu sveću, kolač i žito, ali goste nije pozivao.

Slavska gozba se ne praktikuje prve godine od smrti člana domaćinstva, dok je porodica u žalosti. Ali, slava se ne prekida. U crkvi se prereže kolač i okadi koljivo, a svečani ručak se uz upaljenu sveću organizuje samo za ukućane.

Crkva poučava da ne postoje ni mrsne ni posne slave, već posni dani (sreda i petak), te višenedeljni veliki postovi pred Božić i Vaskrs, kao i uoči Duhova i Velike Gospojine.

Zato, ako slava “padne” u posni dan i slavska trpeza treba da je posna. Uostalom, srž slave ne čini iće i piće, već molitva svecu - porodičnom zaštitniku, sveća, koljivo, crveno vino i slavski kolač.

Zabluda je, ukazuje srpska crkva da se žito ne sprema za “žive” svece: Aranđelovdan i Ilindan, jer pred Bogom nema mrtvih. Smatra se da se ova pogrešna praksa vezuje za kult umrlih pošto se koljivo sprema i za parastose precima.

U oba slučaja, žito simbolizuje žrtvu Bogu, pravoslavlje i hrišćansko verovanje u opšte vaskrsenje. I zato se na dan slave koljivo, zapravo prinosi Bogu u ime onog svetitelja koji se proslavlja tog dana. Bez obzira da li taj svetac nije prošao kroz biološku smrt, kao npr. Arhangel Mihailo i Sveti Ilija, ili je živeo, pa se upokojio.