Pogledajte u NEBO i izgovorite OVE reči, uslišiće vam se molitva - Sutra slavimo Svetog Lavrentija, posebno je VAŽNO smejati se

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra praznuju i sećaju se svetog mučenika i arhiđakona Lavrentija, u narodu veoma poštovanog jer je lečio slepe. 

Prema predanju, ovaj svetac je poreklom iz grada Albasete u Španiji i bio je učenik tadašnjeg arhiđakona Siksta.

Kada je poginuo papa Stefan, na njegovo mesto je postavljen Sveti Sikst. Novi papa je bio rodom Atinjanin – prvo filozof, a kasnije hrišćanin. U to vreme rimski episkopi su ginuli jedan za drugim, tako da je postati episkop značilo i biti osuđen na smrt.

Car Dekije je bio rešen da uništi hrišćanstvo i papa Sikst je ubrzo izveden na sud sa svoja dva đakona Felikisimom i Agapitom. Kada su ih poveli u tamnicu Lavrentije se obratio učitelju: “Kuda ideš, oče, bez sina? Kuda, arhijereju, bez arhiđakona tvoga?”.

Papa ga je utešio prorekavši da će i on podneti za Hrista još veće muke, te da će kroz tri dana poći za njim. Tako i bi! Uhvativši ga, rimski perfekt mu je dao tri dana da preda crkveno blago, a on je vreme iskoristio razdeljujući ga siromasima.

Kao rizničar i crkveni blagajnik preneo je sve crkvene dragocenosti u dom neke udovice Kiriakije. Tom prilikom iscelio je Kiriakiju od teške glavobolje dodirom ruku, a slepcu Kriskentionu povratio je vid.

Bačen je u tamnicu i iscelio je od slepila nekog dugogodišnjeg čuvara Lukilija, a zatim ga je krstio. Videvši to, krstio se i tamničar Ipolit koji je kasnije i postradao za Hrista.

Pošto Lavrentije nije hteo da se odrekne Hrista, štaviše savetovao je cara Dekija da se odrekne lažnih bogova, osuđen je na udaranje kamenjem po licu i lancem sa oštrim zupcima po telu.

Neki vojnik Roman, prisutan mučenju, poverovao je u Hrista i odmah je posečen.

Na kraju, stavili su Lavrentija nagog na gvozdenu kapiju i založili su vatru ispod njega. Pekao se na ognju, najsličnijem današnjem roštilju, sveti Lavrentije i molio i zahvaljivao Bogu, ujedno se i rugao caru zbog neznaboštva. Kada je predao svoju čistu i junačku dušu Bogu, njegovo telo uzeo je Ipolit i odneo ga prvo u dom Kiriakije, a posle i u jednu pećinu gde ga je česno sahranio. Sveti Lavrentije koga slave i katolici, protestanti i luterani, postradao je 258. godine.

Molitva svetom Lavrentiju

"Mučenik Tvoj Gospode, Lavrentije, u stradanju svome je primio nepropadljivi vijenac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobijedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše"

Zbog toga što je uvek bio vedrog i veselog duha, čak i u trenutku svoje smrti, narod veruje da se danas treba što više smejati.

Postoji još jedan zanimljiv običaj vezan za dan Svetog Lavrentija. Pošto je avgust, kada pada i njegov dan, poznat po kišama meteora koje šaraju i ulepšavaju nebo, stari su od davnina govorili da su to zapravo "suze Svetog Lavrentija". Veruje se da, ko god noćas vidi zvezdu padalicu, može tražiti od ovog svetitelja ispunjenje jedne želje. I on će je sigurno uslišiti.