SRBIJA SUTRA PROSLAVLJA ĐURĐIC! Mnogim porodicama je ovo KRSNA SLAVA - kako da je PRIPREMITE i šta nikako da NE ČINITE
Iako nije crveno slovo, ovo su običaji koje treba da ispoštujete
Svake godine, 16. novembra, pravoslavni vernici širom sveta slave Sveti Đurđic, zaštitnika ratnika, viteza i seljaka.
Ovaj veliki praznik posvećen je prenosu moštiju svetog velikomučenika Georgija iz Nikomidije u palestinsku Lidu, domovinu njegove majke, i to po njegovoj želji koju je pred smrt saopštio jednom slugi.
Sveti Georgije, poznat i kao Velikomučenik Georgije, bio je rimski oficir koji je živeo u 3. veku. Njegova hrabrost, vera i odanost Hristu postale su temelj za mnoge legende. Najpoznatija od njih je legenda o borbi protiv zmaja, simbola zla, gde je Sveti Georgije pobedio zver i pokazao hrabrost i veru u Boga.
Praznik Đurđic hrišćanska crkva obeležava u spomen prenosa moštiju svetog Đorđa iz Nikomidije u Lidu Palestinsku, što je bilo ispunjenje njegove poslednje želje.
U vreme cara Konstantina (306—337), hrišćani su sazidali hram svetom Đorđu u Lidi Palestinskoj. Prilikom osvećenja tog hrama, prenete su i u njemu sahranjene mošti svetog Đorđa. Taj hram je više puta bio rušen i obnavljan. Po crkvenom učenju, na ovaj dan je i obnovljen hram Svetog velikomučenika Georgija u Lidi.
Sveti Georgije stradao je 303. godine, jer je kao Hristov vojnik odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana.
Izjavio je da se ne plaši da umre za svoju veru, propovedao je Novi zavet, a čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo. Tada su oboje osuđeni na smrt odsecanjem glave.
Za razliku od Đurđevdana, koji je takođe posvećen svetom Georgiju, odnosno njegovom rođenju, Đurđic nije crveno slovo.
Narodni običaji
Đurđic se proslavlja kao i druge slave, pripremom slavskog kolača, koljiva i vina, i osveštanjem koje obavlja sveštenstvo Crkve. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna trpeza. Kako ove godine pada u subotu, na trpezama će biti mrsna hrana.
U selima po Zapadnoj Srbiji postoji običaj klanja crnog petla ili pileta, a u Hercegovini crnog jareta. Oba običaja obavljaju se u strogoj tišini, kako bi se domaćini zaštitili od napada vukova.
Običaji su nastali zbog toga što se od Đurđica pa do praznika Svetog Mrate 24. novembra nazivaju Vučji dani (Mratinci), a Sveti Mrata je zaštitnik vukova.
Iako Đurđic nije crveno slovo, veoma je važan i poštovan praznik među vernicima, pa se tako na ovaj dan ne rade teški poslovi i ručni radovi.
Takođe, strogo je zabranjeno loviti vukove, jer će lovce u suprotnom zadesiti velika nesreća i maler koji će ih pratiti i cele sledeće godine.
